"NOVOSTI" NA LICU MESTA, KVANTAŠ NIJE SMEO DA PADNE: Policijske barikade kod Pariza sačekale traktoriste (FOTO/VIDEO)

Da u tom momentu tu nisu bili dobrodošli baš oni koji uzgajaju ono što se ovde prodaje, pokazivale su nagomilane policijske snage na ulazu, tačno ispod pozdravne table koja je govorila drugačije. Nekoliko marica i blindiranih žandarmerijskih vozila zauzeli busiju da osujete sve one koji bi se, usred protesta, eventualno usudili da tu promole nos. 

Po asfaltu poređani čunjevi, istaknute table, više saobraćajnih traka svedeno u jednu. Desetak policajaca u fluoroscentnim prslucima u prvim redovima. Podozrivo i sumnjičavo odmeravanje, pa kad se uvere da radite svoj posao, postanu predusretljivi. Taman koliko treba. Ni gram više. Tamne naočari za sunce, iza njih sakriven oštar pogled. Ruke na leđima, prsa isturena. Odnegovana bradica. Deluju opako. Iza policajaca, oklopnjaci. Ni muva ne sme da proleti i sleti na paradajz ili jabuku u hangarima kvantaša.

Pa opet tu se, dok su specijalci čekali traktoriste, promuvalo osamdesetak poljoprivrednih pešadinaca, koji su nakratko u skladištima napravili manju štetu, pre nego što su privedeni. Pre toga pohapšeno je još njih petnaestak, jer su ometali saobraćaj. Vlasti se nisu šalile s opomenom da Renžis neće dati razljućenim zemljoradnicima. Ovde se nalazila crvena tačka pomirljivosti prema, u narodu, omiljenim zemljoradnicima.

Zato je oprez bio udvostručen. Zavirivalo se u svaku kabinu, prikolicu, hladnjaču. Papiri su morali da budu uredni.

Pristižu kamioni. Strane i domaće tablice. Svi vade dokumenta. Otvaraju stražnja vrata.

- Za sada nema većih problema, radimo bez zastoja – kaže nam kamiondžija i posle policijske kontrole hita da isporuči kontigent u kvantaš u kome voće i povrće pazari 70 odsto snabdevača iz Grada svetlosti i okoline i koji hrani ceo pariski region.

Njegov kolega u kamionu prigodno našaranom tikvicama, pečurkama, jagodama i ostalim zelenišem takođe se osmehuje, ali i odmahuje. Nema vremena za novinare.

- Žurim, moram da istovarim robu – kaže, a ruka mu već na menjaču.

Razgovor skraćuje i policija. Ne sme da bude zadržavanja.

Jedan još više požurio, misli da se podrazumeva da može slobodno tamo gde ide svaki dan. Nije na traktoru. Trče ljudi u plavom za njim. Zvižduk para vazduh. Koči posle nekoliko metara.

Momak za volanom transportnog kombija izlazi iz kabine i, kao i svi ostali, otvara prtljažni prostor. Za svaki slučaj, da se neko slučajno ne doseti da unutra umesto blitve prošvercuje poljoprivrednike koji traže jeftinije gorivo, sikdanje evropske birokratije s grbače i obračun s nelojalnom konkurencijom.

Šofer otvara kamion preko čijeg boka se celom dužinom prostire zastava Bretanje. Unutra palete s ribom. Žurno zatvara vrata, da ostane sveža. Odnekud, najednom, ciknu policijska sirena. Ribe ni makac.

Ispod ulazne rampe, protiče auto-put broj 106 ka aerodromu Orli. Sada je protočan. Pobunjenici su bili na desetak kilometara odavde. Sada su se povukli. Uz opomenu da će ponovo doći, ako se ne ispune obećanja.