NEĆE KIJEV TAKO LAKO DA STIGNE DO NATO: Male šanse da Ukrajina dobije pozivnicu na julskom samitu vojne alijanse u Vašingtonu

Ukrajincima Zapad samo ponavlja obećanja da su im otvorena vrata ukoliko ispuni određene uslove i pobedonosno završi rat protiv Rusije. Niko od važnijih ljudi na Zapadu više ne govori kako bi Ukrajinu mogli da prime preko reda u taj vojni blok.

Samo neupućeni veruju u izjave koje daju bivši političari ili oni iz malo uticajnijih zemalja. Ovih dana i bivši generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmusen, posle razgovora u Kijevu sa Andrejom Jermakom, šefom predsedničke administracije, kazao je novinarima kako rukovodstvu Ukrajine može biti upućen poziv za ulazak u Alijansu na samitu u Vašintonu u julu ove godine bez obzira na to što je u ratu sa Rusijom. Doduše, Rasmusen koji zarađuje novac i kao lobista Kijeva, ogradio se da je to njegovo lično mišljenje.

Samo dan posle objavljivanja Rasmusenove izjave o potrebi da se Ukrajina na samitu u Vašingtonu pozove u NATO, u uglednom američkom časopisu "Forin polisi" objavljen je tekst u kome se otvoreno kaže da su Amerika i Nemačka protiv toga da se Ukrajina primi u Severoatlantsku alijansu jer bi to dovelo da velikog konflikta sa Rusijom. Prognoza autora teksta je da se situacija može još više zakomplikovati zbog izbora u Americi. Ako pobedi Tramp, on neće biti za to da se Ukrajina primi u vojnu alijansu što znači da bi svi dosadašnji napori bili uzaludni. Glavni argument Berlina i Vašingtona je da Ukrajina nije završila rat protiv Rusije.

Desetak sadašnjih i bivših američkih visokih činovnika sa kojima su razgovarali autori "Forin polisija" ističu da su za poziv Ukrajini njeni saveznici iz istočnoevropskih zemalja - Poljska i tri bivše sovjetske republike sa Baltika. Poljaci, Estonci, Litvanci i Letonci misle da bi ulaskom Ukrajine u NATO bila oslabljena Rusija i "splasnule bi njene ambicije u istočnoj Evropi". Međutim, predsednik Bajden više puta jasno je kazao da ne želi da Amerika uđe u direktan sukob sa Rusijom i da mu ne pada na pamet da u Ukrajini ginu američki vojnici. Slično je više puta ponovio i nemački kancelar Olaf Šolc. Bez obzira na to što je antiruska propaganda u Nemačkoj uspela da stvori jaku rusofobiju, Nemci ipak pamte kako su prošli u Drugom svetskom ratu i ne žele da direktno ratuju protiv Rusa.

Budući da su Amerika i Nemačka glavni donatori vojne i ekonomske pomoći Ukrajini, jasno je da su njihovi usaglašeni stavovi najbitniji u donošenju odluke treba li Ukrajina da bude primljena u NATO na samitu u Vašingtonu.

I predsednik Bajden svestan je da čak i pomen eventualnog nuklearnog rata sa Rusijom može da mu našteti na novembarskim izborima. Njegov glavni suparnik, bivši predsednik Donald Tramp stalno ponavlja da po svaku cenu treba izbeći sukob sa Rusijom jer bi doneo nemerljivu katastrofu.

"Forin polisi" naglašava da pitanje članstva Ukrajine u NATO nije među glavnim temama razgovora američkog predsednika i generalnog sekretara tog vojnog bloka Jensa Stoltenberga.Časopis podseća da su Amerikanci upozoravali svoje evropske kolege diplomate da ne postavljaju pitanje ulaska Ukrajine u NATO uoči samita u Vašingtonu, da ne isplivaju pred javnost protivrečnosti među članicama.

Usijane glave u Evropi i inače na Zapadu koje mehanički zbrajaju broj stanovnika i vojne budžete članica NATO i upoređuju sa ruskim, izvode potpuno pogrešne zaključke da bi taj vojni blok "lako pobedio Rusiju". Oni zaboravljaju da je Putin više puta upozorio da bi u slučaju ugroženosti ruske teritorije i države upotrebio atomsko oružje. U takvom ratu, jasno je svakom razumnom čoveku, ne bi bilo pobednika već bi se svet pretvorio u jednu veliku rupu.

Pojedini na Zapadu ne žele da čuju upozorenja nemačkog ministra odbrane Pistorijusa koji kaže da bi njegova zemlja mogla da bude spremna za rat sa Rusijom tek kroz sedam godina. Uostalom, nijedna zemlja u Evropi nije spremna a ni ne želi rat protiv Rusije.

Oni najratoborniji, a to su Poljaci i tri bivše sovjetske republike na Baltiku, hteli bi da budu iza leđa moćnog velikog brata, Amerike. Sve to podseća na ulične tučnjave kada se deca junače dok im leđa čuva stariji brat.

Najnovije analize koje su pravili zapadni listovi govore da se ruska armija mora poštovati pogotovo zato što je Putin sa svojom vladom uspeo da organizuje i rapidno podigne vojnu proizvodnju. To je bilo moguće jer su mnogi inženjerski biroi pa i fabrike uspele da prežive katastrofalni period Jeljcinove vladavine, a Putin je u međuvremenu uspeo da ih "podigne na noge" i dovede na visok nivo.

Nedavno je američki sajt Global Firepower ocenio snagu armija zemalja širom sveta. Oni su na prvo mesto stavili SAD, na drugo Rusiju, a na treće Kinu. Ukrajinska armija zauzela je tek 18. mesto. Mnogi na Zapadu za taj sajt kažu da nije dovoljno kompetentan jer se uglavnom ne oslanja na mišljenje vojnih eksperata, nego na neke analize koje pravi CIA.

Ali, uprkos slabostima metodologije kojom je pravljena rang-lista najjačih armija sveta, nikome razumnom ne pada na pamet da ospori moć ruske vojske.

Poznati ruski vojni komentator, penzionisani pukovnik Viktor Baranec koji je svojevremeno bio portparol ruskog Ministarstva odbrane, kaže da treba precizno uporediti brojke. Pre svega atomsko oružje. Rusija ima 4.400 atomskih bojevih glava, a Amerika 3.700. Rusija ima hipersonično oružje protiv kojeg nema zasada efikasne odbrane. Te hipersonične rakete mogu da nose i atomske bojeve glave. Eksperti tvrde da Amerikanci ne mogu da stignu Ruse u hipersoničnom oružju u narednih desetak do 15 godina. Amerikaci nemaju hiperbrzi raketni blok "avangard", kao ni "kinžale i "cirkone".

Osim toga, Rusi imaju znatno bolja oruđa i oružja za radiolektronsku borbu od Amerikanaca ali i drugih zapadnih zemalja.

Na drugoj strani, Amerikanci su jači na moru jer imaju više plovila. SAD ima 11 nosača aviona i 68 podmornica. Rusija ima samo jedan nosač aviona i on je na generalnom remontu, ali zato ruska ratna mornarica ima na brodovima više raketnog naoružanja od Amerikanaca. Osim "kalibara", imaju i rakete "granit" i "oniks", a nedavno su dobili i "cirkone" koje su Amerikanci nazvali ubicama nosača aviona.

Sada Rusi imaju 13 atomskih podmornica sa balističkim raketama, kao i 27 atomskih podmornica sa raketno torpednim naoružanjem. Takođe imaju 19 dizel podmornica. Svaka ruska dizel podmornica naoružana je sa osam krilatih raketa "kalibar" dometa do 2.500 kilometara. Pored toga Rusija ima osam atomskih podmornica specijalne namene i jednu dizel podmornicu takođe specijalne namene.

Amerika nadmoćnija u avijaciji

AMERIKANCI su nadmoćniji u avijaciji. SAD ima 130 strateških bombardera, a Rusi 58. I u lovačkoj avijaciji Amerikanci imaju prednost, ukupno imaju 1.957 lovaca, a Rusi 772.

Na drugoj strani Rusi imaju znatno bolju PVO. Osim sistema S-350, zatim S-400 sada Rusi imaju i S-500 i S-550. Najnoviji ruski sistemi daleko dalje vide i raketama mogu da gađaju na većoj udaljenosti, a S-500 može da obara i kosmičke satelite. Što se tiče tenkova, Amerikanci ih imaju devet hiljada, a Rusi više od 20.000 različitih modifikacija.

Čuvaju svoje ljude

MNOGI postavljaju i pitanje ako je ruska armija zaista na samom vrhu svoje moći, kako to da u dve godine rata u Ukrajini još nije izašla na administrativne granice Donbasa. U Moskvi objašnjavaju da ruska vojska koristi taktiku iscrpljivanja ukrajinskih jedinica da bi sačuvala ljude, a Ukrajinci imaju mnogo veće gubitke. Osim toga na strani Ukrajine je ceo NATO blok koji Kijev pomaže slanjem modernog oružja, savetnika i novca.