NEMCI ZBOG DESNICE MENJAJU I USTAV: Jedini tako sud dobija ovlašćenja da se "obračuna" sa, sve popularnijim, "ekstremima"
VLASTI u Berlinu prinuđene su da preduzmu efikasnije mere na zaštiti državnog i političkog sistema, koji trpe sve intenzivnije udare ekstremne desnice. Kako su iscrpli sve raspoložive instrumente, a popularnost desničara je u porastu, za razliku od koalicije kancelara Olafa Šolca, koja je u vrtoglavom padu, razmišljaju o promeni Ustava, jer je to preduslov za veća ovlašćenja Saveznog ustavnog suda, nadležnog za "zaštitu nemačkog poretka".
Foto: Epa
Katalizator mogućih promena je, ističu nemački mediji, vrtoglav rast rejtinga ekstremnih stranaka. Sve je veća zabrinutost da bi desničari Alternative za Nemačku(AfD), koji već imaju ubedljivu većinu biračkog tela u tri savezne pokrajine, Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu, mogli da ojačaju i na federalnom nivou. Zbog toga vladajuća "semafor koalicija", socijaldemokrata, Zelenih i liberala, razmatra kako da bolje zaštiti najviši domaći sud, a time i aktuelni poredak.
To bi se efikasno dalo učiniti promenom Ustava, slažu se analitičari, ali za to je potrebna dvotrećinska većina u oba doma parlamenta, Bundestagu i Bundesratu, koju tri vladajuće stranke - nemaju. Zato im je potrebna podrška najveće opozicione poslaničke grupe, odnosno Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske bavarske partije, Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koje su ujedinjene na saveznom nivou.
Demohrišćani su već izrazili spremnost da podrže promene, jer, kako kažu, "dele zabrinutost zbog političkog uticaja stranaka na pravosuđe, a posebno na Savezni ustavni sud". Cilj je da se izbegne situacija kao u Poljskoj, gde je Ustavni sud pao pod pritiskom bivše vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS).
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer kaže da "napadom na nezavisno pravosuđe i demokratske institucije, autoritarne snage žele iznutra da unište demokratiju i vladavinu prava". To je, ističe, poznato i iz nedavne prošlosti u susednim evropskim zemljama. Činjenica da se o tome sada raspravlja u Bundestagu, akademskim krugovima i u javnosti, pokazuje da su mnogi prepoznali opasnosti po demokratiju, konstatuje Fezerova.
- Zakon o Ustavnom sudu menja se prostom većinom, a trebalo bi dvotrećinskom, jer ovako sud može lako da bude paralisan - ističe Johanes Fener, menadžer poslaničke grupe socijaldemokrata. - Čak i promene koje naizgled nisu problematične, mogu da dovedu do blokade ovog najvišeg suda. Tako, recimo, pravilo da se svi zahtevi sudu obrađuju prema datumu prijema. Ili pravilo da se navedu detaljni razlozi za sve odluke. Sve zajedno, može da dovede do toga da Ustavni sud više nije u stanju da ukida neustavne zakone!
Njegov kolega iz redova liberala, Štefan Tomae naglašava za Dojče vele da parlamentarizam i ustavno pravosuđe moraju da budu otporniji na "neprijatelje demokratije". U tom cilju, ključne strukture Ustavnog suda treba da budu ukorenjene u Ustavu.
Nepromenljivo
ONO što neće biti podložno promeni su članovi jedan i 20 Ustava, koji su nepromenjivi. Prvi član garantuje ljudsko dostojanstvo i osnovna prava, član 20 štiti državne principe, kao što su demokratija, vladavina prava i socijalna država.
Ne ponovilo se!
NA komemoraciji za žrtve Holokausta u Bundestagu govornici su upozorili i na opasnost od sve većeg antisemitizma u Nemačkoj. Poziv "Ne ponovilo se" aktuelniji je nego ikad, rekla je predsednica Bundestaga Berbel Bas na komemoraciji za žrtve nacionalsocijalizma. Socijaldemokratska političarka ukazala je na to da je od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. u Nemačkoj zabeleženo više od 2.000 krivičnih dela s antisemitskom pozadinom. "Ova eksplozija antisemitizma je sramota za našu zemlju, mržnja prema Jevrejima nije problem prošlosti, antisemitizam je problem sadašnjosti", rekla je Basova.