OMRAŽENOJ ŠEFICI EVRA PADA REJTING: Zaposleni u Evropskoj centralnoj banci nezadovoljni radom Kristin Lagard

Na povratku iz Davosa, sačekali su je rezultati internog istraživanja zaposlenih u ovoj instituciji koji pokazuju da je većina (50,6 odsto) smatra lošom ili čak veoma lošom na toj prestižnoj funkciji.

Odmah se upalilo crveno svetlo u administraciji institucije koja na obali Majne u Frankfurtu rukovodi evrom. Tako loša procena imidža nije mogla da prođe nezapaženo. Izneti su i primeri da je njen prethodnik Mario Dragi imao samo 8,9 odsto negativnog mišljenja, a da ga je istovremeno tri četvrtine od oko četiri i po hiljade zaposlenih smatralo dobrim ili izuzetnim rukovodiocem. Žan Klod Triše je pre toga 2011. pobrao 64 odsto pozitivnog mišljenja.

Preneti su i neki od komentara učesnika ankete da je Mario Dragi bio tu za Evropsku centralnu banku, a da je ECB sada tu za Kristin Lagard. Bivšu generalnu direktorku MMF i nekadašnju francusku ministarku kritikuju i da ima "autokratske" manire, pa čak i da koristi sredstva banke da bi poboljšala sliku o sebi.

Više od polovine ispitanih sumnja u kapacitet ECB da pod vođstvom Lagardove spusti inflaciju na ciljanih 2 odsto do 2025. godine. Čak 53,5 odsto smatra da ona nije odgovarajuća osoba za čelnu funkciju u Banci, suprotno misli samo 22,8 odsto, dok se ostatak nije izjasnio.

Rukovodstvo Evropske centralne kritikuje način na koji je izvršeno ispitivanje. Ističu da je učestvovalo samo 1.100 zaposlenih, dakle manje od četvrtine, a da su neki mogli da odgovaraju i više puta. Navodi se i da je Kristin Lagard često prisutna u medijima, u javnosti i na forumima da bi pronela reč ove institucije i učinila je još vidljivijom. To, očigledno, nije uverilo zaposlene koji su odgovarali na sindikalna pitanja.

Sve se događa u klimi nezadovoljstva zaposlenih zbog povišica koje, iz njihovog ugla, nisu dovoljne. Krajem prošle godine najavljen je porast plata od 4,6 odsto do čega su došli usaglašavanjem sa sličnim međunarodnim institucijama, dok zaposleni ističu da su poslednje dve godine zbog inflacije, koju igrom sudbine kontroliše baš njihova firma, izgubili 8,4 odsto kupovne moći.

Prosečna plata u ECB za finansijskog menadžera iznosi preko 70.000 evra godišnje, a za starijeg menadžera blizu 100.000. Najniža plata kreće s osnovicom od 38.868 evra, dok najviša dostiže 303.324, na šta treba dodati i mnogobrojne druge nadoknade i povlastice.

PONOSNI

Rukovodstvo ECB je sprovelo sopstveno ispitivanje s tri hiljade učesnika u kome je prošle godine 80 odsto zaposlenih izjavilo da je ponosno što radi u ovoj instituciji, a da 89 odsto veruje u svoju misiju.