MARIN LE PEN OSVAJA EVROPU: Krajnja desnica u Francuskoj potvrđuje tendenciju porasta

Stranka Nacionalno okupljanje ima čak 10 odsto više potencijalnih glasača od vladajuće koalicije francuskog predsednika Makron i čiji je predstavnik i šef političke grupe "Obnovimo Evropu" u Evropskom parlamentu Stefan Sežurne imenovan za šefa diplomatije.

Stranci čija je šefica poslaničke grupe u francuskoj skupštini Marin Le Pen sondaže trenutno daju 28,5 odsto, dok vladajućim centristima predviđaju 18. Na prethodnim izborima 2019. godine Nacionalno okupljanje imalo je 23,5 odsto i njeni kandidati su tada osvojili najviše glasova, a sve govori da bi ovoga puta mogli da ostvare još bolji rezultat.

Glasanje za Le Penove ispitanici objašnjavaju u 36 odsto slučajeva nezadovoljstvom vlastima, 27 odsto razočaranjem u EU, a 34 odsto podrškom politici Nacionalnog okupljanja.

Za krajnju desnicu najviše glasaju mladi (31 odsto), a još više oni od 35 do 64 godine (32 odsto), dok su penzioneri podozriviji. To se objašnjava teškim životom mladih, problemima da nađu posao, stan i započnu normalan život i srednje klase da sastavi kraj s krajem.

Klasične stranke su u slobodnom padu. Za socijaliste bi u ovom trenutku glasalo 9,5 odsto, a za "zelene" 8,5, koliko i za desničarske republikance. Krajnjoj levici Žan Lika Melanšona poverenje daje 7,5 odsto glasača, a krajnjoj desnici oličenoj u ličnosti Erika Zemura 5 odsto. Komunisti imaju 3 odsto podrške.

Ispitivanje je pokazalo i da se većina Francuza oseća Evropljanima u smislu pripadnosti EU (61 odsto), a da ostanak u EU želi još više (68 odsto). Treba istaći i da se Francuzi tradicionalno više okreću nacionalnim izborima, nego evropskim, a to je pokazalo i ovo ispitivanje, gde 53 odsto građana nije ispoljilo entuzijazam za glasanje koje će biti održano u junu.

BARDELA ZA PREMIJERA

Ispitivanja pokazuju da bi Francuzi trenutno najviše voleli da na sledećim predsedničkim izborima koji će biti održani 2027. pobedi Marin Le Pen (32 do 33 odsto, zavisno od toga ko bude protivkandidat), na drugom mestu je predsednik stranke kojoj je ona dugo predsedavala Žordan Bardela (27-28), na trećem bivši Makronov premijer Eduar Filip (25-26), a na četvrtom aktuelni šef vlade Gabrijel Atal (23-24). Marin Le Pen je već poručila da bi, ako pobedi, za premijera postavila Bardelu. On je još mlađi od Atala (34) i ima samo 28 godina. Zanimljivo je da gotovo polovina Francuza (46 odsto) smatra da bi Bardela bio dobar premijer. Marin Le Pen je uspela da modernizuje stranku, ali i dalje na neki način ima "balast" prezimena, dok je Bardela toga očigledno pošteđen.