INTERVJU DR RAJNERA ROTFUSA ZA "NOVOSTI": Za Berlin je Putinov agent svaki Nemac koji kritikuje

Namesto da se suoči sa razlozima nezadovoljstva, vladajuća "semafor koalicija" pribegla je drugom modelu - da za sve okrivi najveću opozicionu stranku Alternativu za Nemačku. Za te potrebe iz ladice je izvučen materijal sa transkriptom neovlašćeno snimanog razgovora nekolicine predstavnika ove stranke na sastanku sa uglednim privrednicima i članovima CDU. U trenutku kada se na ulicama Berlina lomi pitanje budućnosti Nemačke, naslovne strane prestižnih medija obavestile su javnost da AfD planira da iseli milione izbeglica iz zemlje, a glavni "dokaz" je što je sastanak održan u mestu osam kilometara udaljenom od kuće u kojoj su pre skoro 80 godina nacisti koordinirali Holokaustom. Na sastanku nije bilo reči o preuzimanju Nemačke, već o mogućnosti masovnog vraćanja ilegalnih i kriminalnih imigranata, tvrdi u razgovoru za "Novosti" dr Rajner Rotfus, poslanik AfD u Bundestagu i osnivač Udruženja "Družba global" društva nemačkoruskog prijateljstva. To nije tajna, navodi naš sagovornik, već prirodni i poznati stav stranke.

- Priča koju levičarski mediji iznose o sastanku pokušaj je diskreditovanja AfD. Za te potrebe ovi mediji su svakako dobili pomoć od nemačke Kancelarije za zaštitu ustava. Međutim, pokušaj diskreditacije naprosto se izjalovio, jer sve više građana podržava AfD - ističe Rotfus.

O tome sa kojim demokratskim kapacitetima nemački poslanici i posmatrači osporavaju legitimitet izbora u Srbiji, naš sagovornik kaže da je očigledno da je posle glasanja pokušano sprovođenje poznatog procesa obojenih revolucija. Razlog je, ukazuje, namera da se uspostavi režim prihvatljiv transatlantistima, kao što se to desilo u Gruziji 2008. ili u Ukrajini 2014. godine. Stoga ne čudi što im se ne sviđaju legitimni izborni rezultati u Srbiji. Ali čak i unutar Nemačke, ovim navodnim "demokratama" biće teško da prihvate legitimne izborne rezultate ako AfD pobedi.

Može li gnev poljoprivrednika u Nemačkoj da se prelije i na druge strukture stanovništva?

- Prema anketama, preko 80 odsto Nemaca podržava proteste poljoprivrednika. Nezadovoljstvo levo-zelenom vladom dele svi poreski obveznici koji održavaju privredu, ukratko: radnici niže i srednje klase. Uzgred, ovo su i glavni glasači AfD. Što vlada više bude opterećivala ove klase novim porezima i birokratskim teretima kako bi finansirala svoju "zelenu transformaciju" i globalističku agendu, to će više ljudi protestovati. A vlast nastavlja sa dodatnim opterećenjem i ne pokazuje nameru da stane.

Sa kakvim još izazovima bi sve mogla da se suoči vladajuća koalicija?

- Građanima je dosta toga što im vlada uzima teško zarađeni novac, a zatim ga baca na migrante, rodne projekte širom sveta i zelene subvencije. Dosta im je visoke inflacije zbog energetske tranzicije, cena CO2, birokratskih opterećenja usled kojih sve poskupljuje - benzin, struja, građevinski materijal, hrana... Ali i na ideološkom planu, dosta im je toga što vlast pokušava da ih prevaspita rodnom ideologijom, klimatskim narativom i lažima o navodnim neprijateljima demokratije.

Da li bi eventualno korigovanje nepopularnih mera štednje moglo da anulira ovoliko nezadovoljstvo građana?

- Da vlada hoće, lako bi mogla da uštedi 150-200 milijardi evra smanjenjem izdataka za azil i migracije, energetsku tranziciju, oružje za Ukrajinu, zelene subvencije i poklone u svetu. Ali, ona to ne želi. Vrlo jasno je stavila do znanja da će se držati svojih planova da poveća poresko opterećenje Nemaca i da žele da ukinu kočnicu duga domaćinstava.

Kada vladajuća koalicija u protestima vidi prste AfD, šta time demonstrira: strah od jačanja vaše stranke ili najavu da bi i poljoprivrednici uskoro mogli biti proglašeni "desničarima"?

- U Nemačkoj je nedavno skovana izreka: "Ako građanin postane neprijatan (za državu), smatraće se desničarskim ekstremistom". Šta hoću da kažem pod tim? Prvo, vlada uvodi jednu za drugom opterećujuću meru, a onda se svako ko kritikuje te mere naziva "nacistom" ili "Putinovim agentom". Međutim, upravo takvo snobovsko etiketiranje povećava nezadovoljstvo građana, a mi u AfD dobijamo sve veću podršku.

Istraživanja pokazuju da bi Nemačka uskoro mogla da izgubi status treće ekonomije sveta. Da li je to cena uvođenja sankcija Rusiji?

- Od rata u Ukrajini korist ima samo "duboka država" u SAD. Niko drugi. Nemačka vlada je od februara 2022. platila preko 70 milijardi evra za isporuke i transfere oružja i odvojila 1,1 milion za zbrinjavanje ukrajinskih izbeglica. Sankcije i energetski embargo takođe koštaju preko 200 milijardi evra. Istovremeno, savezna vlada štedi novac na školama, bolnicama i istraživanjima. Sve to drastično povećava poresko opterećenje jer navodno nedostaje novca. Novac ne nedostaje, samo "semafor koalicija" postavlja pogrešne prioritete.

Kako objašnjavate činjenicu da se polovina od 450.000 Ukrajinaca koliko Zelenski planira da dodatno mobiliše za front nalazi u Nemačkoj, gde dobija visoka davanja od države?

- Studije iz Poljske pokazuju da Ukrajinci ciljano biraju dolazak u Nemačku jer znaju da će dobiti veća socijalna primanja. Nemački poreski obveznici su za ovo već morali da plate preko 13 milijardi evra. Svaki od ovih Ukrajinaca u Nemačkoj prima 560 evra mesečno i plaća mu se kirija. Poznato je da mnogi Ukrajinci koji su došli nisu toliko siromašni, voze se po Nemačkoj velikim džipovima.

Rezultat migrantske politike Berlina je da u pojedinim nemačkim gradovima većinu stanovništva čine pridošlice. Kako bi to u perspektivi moglo da se odrazi na Nemce?

- Ako se nastave sadašnji trendovi masovne imigracije i niske stope nataliteta, Nemci će nestati iz Nemačke za manje od 100 godina. Zaustavljanje masovne imigracije, remigracije, odnosno deportacije ilegalnih i kriminalnih migranata i porodična politika po meri dece su najvažniji zadaci sa kojima će se suočiti buduća vlada AfD.