PRIŠTINI SE PRIČINJAVA BLAGOSLOV VATIKANA: Osmanijeva uzalud na sva zvona najavila otvaranje specijalne misije tzv. Kosova (FOTO)

Potvrdio nam je to visoki izvor u Vatikanu, nakon što je Vljosa Osmani saopštila da je potpisala ukaz kojim se otvara specijalna misija pri Svetoj stolici. Ujedno tvrdi da do toga dolazi nakon dve godine "zajedničkog intenzivnog napora sa vatikanskim dužnosnicima".

Taj "istorijski važan trenutak za Kosovo", kako je navela Osmanijeva, u Vatikanu ne doživljavaju nečim što bi trebalo da izazove pažnju. Naglašava se da papa želi sa svima da održava dobre odnose, ali da Vatikan nije spreman za priznavanje Kosova. Poslednjih meseci, usprkos lošem zdravstvenom stanju pape Franje, stizale su i vesti da želi da poseti tzv. Kosovo, uz obrazloženje da namerava da obiđe i delove Evrope gde nema mnogo katolika.

- Radimo na tome, ali ništa nije definisano - rekao je papa nakon što ga je Aljbin Kurti pozvao da poseti tzv. Kosovo.

Kada su mediji na Kosovu na velika zvona to komentarisali kao znak da papa nagoveštava priznavanje lažne države, Federiko Lombardi, direktor Vatikanskog ureda za medije, rekao je da "nije upoznat sa bilo kakvim promenama u stavu Svete stolice po tom pitanju".
Zna se da je papa za vreme svog pontifikata imao veoma dobru saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da mu je velika želja bila da ide u posetu Srbiji, ali to do današnjeg dana nije realizovano. Vatikan dobro zna da bi priznavanje Kosova narušilo odnose sa SPC, ali i sa Ruskom patrijaršijom.

- Sve vreme tzv. Kosovo sprovodi strategiju dodvoranja prema Vatikanu, vršeći pritisak na papu. To neće mnogo pomoći, jer je sveti otac svestan da bi priznavanjem Kosova Sveta stolica bila na udaru brojnih kritika da Katolička crkva želi da proširi uticaj i na zemlje gde nema mnogo katolika. Previše su okolnosti komplikovane da bi se Franja, pred kraj svog pontifikata, odlučio za nešto takvo, pogotovo što mu je dobra saradnja sa pravoslavnom crkvom uvek bila prvenstveni cilj - tvrdi naš izvor u Vatikanu.

Tako su u Vatikanu sa velikim oprezom primljene nakaradne teze da su Albanci sa Kosova zapravo katolici. Postavljanjem poljskog sveštenika Juliusa Januša nuncijom u Sloveniji i apostolskim delegatom na Kosovu, stav Vatikana se nije promenio i jasno je rečeno da to ne donosi ništa novo.

- Vatikanska diplomatija naoko danas nije toliko moćna kao pre, ali ona je i dalje zadržala značaj. Vatikan ima diplomatske odnose sa gotovo svim državama u svetu, ali je jasno nekoliko puta poručio da papa ne želi da komplikuje ionako složene odnose na Zapadnom Balkanu. Bilo je niz pritisaka na Vatikan, pa je i Albanija tražila od pape priznavanje Kosova, jer bi to navodno pomoglo pregovorima Beograda i Prištine. Još je i Hašim Tači pre 11 godina za vreme audijencije kod pape na inauguraciji Franje zatražio priznavanje, ali je dobio jasnu poruku da od toga neće biti ništa. Isti odgovor dobio je i Kurti tokom posete papi.

Ti prijemi nisu zvanično od strane Vatikana ni objavljeni i zabeleženi u dokumentima ili u katoličkom "Oservatore Romano". Tako se ni o otvaranju specijalne misije ništa ne piše u katoličkim novinama, jer to nije vest kojoj bi Vatikan posvetio posebnu pažnju.

- Nije moguće predvideti buduće poteze bilo kojeg pape, pa naravno i Franje. Ali, poznavajući kako razmišlja i deluje, sigurno neće dolivati ulje na vatru, već će nastojati svojim stavom da stvori atmosferu u kojoj su otvorena vrata smirivanju situacije u trusnim područjima sveta. Papa veoma dobro poznaje odnose na Balkanu, ima visoko mišljenje o srpskom patrijarhu Porfiriju i siguran sam da se neće dati uvući u igre kojim se želi forsirati priznavanje Kosova. Dogovorom oko specijalne misije više će se pratiti događaji koji slede - smatra naš sagovornik, uz uverenje da je Franji stalo da se poštuje i procedura za koju se zalažu Ujedinjene nacije, vezana za proglašenje neke države.