GLOBALNI SUKOBI U 2023. GODINI: Šta očekivati u 2024.

Početak godine vezujemo pre svega za afrički kontinent i jačanje ruskog uticaja na njemu. Burkina Faso je u januaru 2023. naredila francuskom ambasadoru da napusti zemlju, nezadovoljna neuspesima francuskih antiterorističkih operacija protiv džihadista. Mali je još ranije povukao isti potez, te je za svoje potrebe angažovao rusku privatnu vojnu kompaniju «Vagner». Tokom leta, u Nigeru, još jednoj bivšoj francuskoj koloniji, je izvršen puč. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) je pretila da će preduzeti vojnu akciju protiv Nigera, Burkine Faso i Malija, pa ove tri zemlje obrazuju vojni savez u strahu od reakcije suseda.

-S ciljem uspostavljanja okivra za kolektivnu odbranu i međusobnu pomoć – rekao je tada pukovnik Asimi Goita, privrememni predsednik Malija. Dva bloka nastavljaju da se optužuju. Hipotetički, ovakav konflikt bi uvukao u sebe desetak zemalja i desetine miliona ljudi, kao i učešće stranog faktora, uzimajući da je «Vagner» već na terenu. Još za vreme svog života šef «Vagnera» je najavio veće angažovanje grupe na tlu Afrike.

Na dešavanja u Africi se nadovezuje konflikt u Nagorno-Karabahu. U septembru Azerbejdžan pokreće novu ofanzivu na nepriznatu republiku Arcah. Nakon jednog dana borbi postignut je sporazum o prekidu neprijateljstava. Vojska Arcaha je rasformirana. U narednim danima sledi egzodus. Oko 100.000 žitelja Nagorno-Karabaha, praktično celokupno stanovništo nepriznate republike, napušta svoje domove i odlazi u Jermeniju. Azerbejdžan je do sada uspevao da materijalizuje vojne uspehe kroz svoju vojnu nadmoć i vrlo je moguće da se neće zadržati na postignutom. Zangezurski koridor, projekat povezivanja Nahčivana, zapadne azerbejdžanske eksklave i matice je još jedan cilj koji bi predsednik Alijev želeo da ostvari. Koridor prolazi kroz Jermeniju i tokom mirovnih pregovora Jermenija je prihvatila izgradnju ovog koridora, ukoliko bi održala kontrolu nad njim. Azerbejdžan insistira na eksteritorijalnom koridoru i preti silom. Ne treba zaboraviti ni na interese susednog Irana.

Egzodus iz Nagorno-Karabaha još nije bio završen, a svet su obišli snimci Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra. Preko hiljadu civila i vojnika je ubijeno u iznenadnom napadu iz Gaze. I, pored sofisticiranih tehničkih sredstava, opreme i iskusne armije, Izrael se našao na kolenima, a svet u novoj spirali sukoba. Odgovor je bio surov. U napadu Izraela na Pojas Gaze do današnjeg dana ubijeno je preko 30.000 ljudi. Na brutalne napade Izraela najpre odgovaraju jemenski Huti. Oni su u građanskom ratu u Jemenu već pokazali da mogu da se nose sa Saudijskom Arabijom i bogatim zalivskim zemljama. Kao odgovor na nasilje u Pojasu Gaze, pripadnici pokreta Ansar Alah, poznati kao Huti, balističkim raketama gađaju Izrael, a dronovima i raketama počinju da napadaju komercijalne brodove koji prolaze kroz Crveno more. Ovo je snažan udarac za ekonomiju Izraela, jer se skoro 10% izraelskog izvoza vrši ovom rutom. Ovo je takođe i veliki udar za svetske ekonomije, pre svega SAD-u, jer kroz južni rub mora, kroz moreuz Bab el Mandeb teče 12% svetske trgovine. Poznato je da Sjedinjene Države pokušavaju da sastave širu koaliciju koja bi udarila na Hute, ali je takođe poznato da mnoge zemlje ili odbijaju da učestvuju u intervenciji ili bi prihvatile učešće isključivo anonimno, iz straha od odmazde. Na drugoj strani Bab el Mandeba, Etiopija najavljuje izlazak na more. Naime, prvog dana 2024. godine Etiopija je sa Somalilendom potpisala memorandum o zakupu 20 kilometara obale. Etiopija ima u planu da na tom prostoru uspostavi pomorsku bazu. U Etiopiji je do kraja 2022. trajao izuzetno krvav građanski rat o kojem se u svetskoj javnosti malo govorilo. Po različitim procenama u ovom ratu je život izgubilo i do 600.000 ljudi. Od 1. januara 2024. godine Etiopija je članica BRIKS-a.

U Siriji su nastavljena neprijateljstva, a krajem 2023. godine u Damasku je ubijen iranski general Sajed Razi Musavi koji je faktički koordinisao vojni savez između Sirije i Iraka. Početkom 2024. izvršen je i teroristički napad prilikom obeležavanja četvrte godišnjice smrti generala Kasema Sulejmanija. Ovi napadi pokazuju da ni Iran neće mirovati u 2024. godini.

Da na doslovno svakom kontinentu postoje tenzije dokazuje i slučaj Gvajane Eskiba, dela teritorije Gvajane koju posle referenduma 4. decembra Venecuela želi da vidi unutar svojih granica. Pozivajući se na tvrdnje da je teritorija nepravedno oduzeta Venecueli pre više od jednog veka, vlada u Karaksu je organizovala referendum koji je bio uspešan. Treba li dodati da je sporna oblast bogata naftom i da je američki naftni gigant Ekson Mobajl otkrio nalazišta u priobalju Eskiba? Brazil je već ojačao svoje snage na severu zemlje, na granici sa Venecuelom.

Sukob u Ukrajini svojom žestinom i značajem okupira celokupnu svetsku javnost. Tokom godine za nama Rusija je odnela značajnu pobedu u Bahmutu (Artjomovsk) i zaustavila dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine u Zaporožju. Drugi deo godine je protekao u okruživanju Avdejevke i osvajanju nekoliko značajnih uporišta koje ukrajinske snage drže još od 2014. godine. Kraj godine je obeležilo žestoko granatiranje centra Belgoroda od strane ukrajinske artiljerije, tom prilikom je poginulo više od 30 civila. Njemu je prethodio najmasovniji raketni i dronovski napad RF na ciljeve vojne industrije u celoj Ukrajini. Posle nekoliko dana Rusija je ponovila napad istom žestinom.

Iz ove analize bi se zaključilo da je jedino sever planete ostao pošteđen neprijateljstava tokom 2023. godine. Istina je da nasilja nije bilo, ali na severu Evrope su se desile temeljne geopolitičke promene za koje se bez preterivanja može reći da se dešavaju jednom u par vekova. Dve zemlje, Švedska, koja je vekovima baštinila politiku neutralnosti i značajno prosperirala zahvaljujući takvoj politici, i Finska, koja se od Drugog svetskog rata obavezala i vodila ovom doktrinom, su odabrale novi put. Već 4. aprila 2023. godine Finska je zvanično primljena u NATO, dok je Švedskoj preostalo da reši nesuglasice sa Turskom i Mađarskom pre nego što postane članica. Ulaskom Finske u NATO granica između ovog saveza i Rusije je udvostručena.

Ipak, jasno je da su i ove akcije neka vrsta pregrupisavanja oko bogatog Arktika. Sjedinjene Američke Države su krajem godine objavile mape proširenog kopnenog pojasa, pretežno na Artiku i u Beringovom moru.

Usled značajnih i brojnih ratnih dešavanja u svetu tokom 2023. godine pitanje Tajvana i Kine je nekako potisnuto na periferiju. Ipak, u svom godišnjem obraćanju krajem godine, Si Điping je napomenuo da je „ponovno ujedinjenje domovine neizbežno“.

Uzimajući da u svetu postoje i mnoga druga žarišta (Mjanmar, Irak, Libija, CAR, Pakistan, stalna tenzija između Severne i Južne Koreje), brojni konflikti i tenzije tokom 2023. godine razvejavaju nade o deeskalaciji u narednoj godini. Štaviše, tokom 2023. godine su mnogi vojno-politički ulozi podignuti, a broj prekoračenih crvenih linija više niko i ne broji. Povrh svega, prvih nekoliko dana nove godine obeleženo isključivo odmazdama, atentatima, pretnjama i terorističkim napadima. Sve to navodi na zaključak da će 2024. godina, u isto vreme i godina predsedničkih izbora u SAD-u, gotovo sigurno biti krvavija od prethodne.

(TV Front)

BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike