UKRAJINCI BEZ DOKAZA O OBARANJU KINŽALA: Ovo su razlozi zašto je nemoguće pogoditi rusku raketu H-47M2 (VIDEO)

4. maja 2023. komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, general Nikolaj Oleščuk, izjavio je da je Kinžal presretnut korišćenjem sistema PVO Patriot.

16. maja 2023. portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva je izjavio da je presrelo svih šest raketa Kinžal koje je lansiralo šest lovaca ruskog vazduhoplovstva MiG-31K. Prosto neverovatno ali portparol je tada priznao da je jedna od raketa Kinzhal oštetila bateriju Patriot.

Nakon toga, obaranje rakete, kako je na engleskom nazivaju H-47M2, postaje skoro pa svakodnevica. Šala koja se zbija po društvenim mrežama glasi ovako: Kada god Kidžal udari u metu na zemlji, zemlja je ta koja je presrela raketu, te ukrajinski izvori jave da je presretnuta.

Činjenica je da manevarska hipersonična raketa Kinžal ne može da se presretne aktuelnom tehnologijom. U narednim paragrafima, prvo ćemo objasniti zašto je Kinžal tako strašna meta, a zatim ćemo se zadržati na fizici koja je potrebna za presretanje takve mete.

SEKVENCA LANSIRANjA KINŽALA

Avioni ruskog vazduhoplovstva MiG-31K naoružani projektilima Kinžal ostaju u vazduhu i patroliraju koliko je to moguće, za razliku od prošlosti kada bi MiG-31 leteo samo kada je to potrebno za napad na metu.

Ruski inventar lovaca MiG-31K ranije je bio ograničen. Brojni mediji tvrde da sada postoji više od dvadeset MiG-ova 31K u sastavu ruskog vazduhoplovstva

U prošlosti, Ukrajina bi bila upozoravana na napad Kinžala samo posmatranjem poletanja MiG-31K. Sada se suočava sa napadima Kinžala bez ikakvog upozorenja.

Koordinate i radarska slika cilja se preko bezbedne veze za prenos podataka prenose do patrolnog MiG-31K. Podaci o ciljanju, koji se često dobijaju pomoću radarskog satelita za snimanje, mogu se preneti putem satelita direktno na MiG-31K ili preko zemaljske kontrole.

Sistem za upravljanje oružjem i ciljanje na MiG-31K koristi primljene podatke o ciljanju za programiranje autopilota rakete Kinžal, dakle učitava radarsku sliku cilja u tragač rakete i izračunava tačku lansiranja rakete. Posada zatim pokreće sekvencu lansiranja, koja je potpuno automatizovana.

Kinžal je u suštini, ugrubo, raketa Iskander-M sa skraćenom verzijom raketnog motora Iskander-M. Lansirna platforma MiG-31K igra ulogu nedostajuće dužine raketnog motora rakete Iskander-M.

Da bi lansirao Kinžal, MiG-31K treba da bude na brzini, visini i koordinatama na kojima bi bio Iskander-M, sa sličnim preostalim vremenom sagorevanja.

Kada je projektil spreman za puštanje, posada pokreće sekvencu lansiranja. Avion tada leti autonomno, kako bi precizno postigao parametre lansiranja projektila. Kada se postignu parametri, posada pušta raketu.

Obično se lansiranje projektila odigra na visini od oko 20 km pri brzini od 2 maha.

Nakon puštanja, Kinžalov raketni motor na čvrsto gorivo se pali. Autopilot kontroliše putanju projektila pomoću aerodinamičkih peraja. Projektil se brzo penje do granice stratosfere da bi minimizirao otpor.

Sa povećanjem visine leta, aerodinamička peraja postaju neefikasna, a projektil prelazi na kontrolu vektora potiska. Po dolasku do granice stratosfere, projektil leti horizontalno i ubrzava do 10 maha.

Tokom čitavog leta do cilja, projektil manevriše nasumično koristeći kontrolu vektora potiska i kasnije peraja da izbegne raketnu odbranu.

Dolaskom u ciljno područje, raketa uključuje svoj aktivni radarski tragač za navođenje. Ona kontinuirano upoređuje radarsku sliku koju vidi njen tragač sa slikom mete učitanoj u njenoj memoriji pre lansiranja. Čim otkrije poklapanje, manevrira da pogodi cilj stižući na udaljenosti od 10 m.

IZAZOV PROTIVVAZDUŠNE ODBRANE

Da bi uspešno presreo cilj, PVO sistem mora da izračuna koordinatne tačke presretanja u vazdušnom prostoru gde će meta i projektil presretač stići u isto vreme.

Mogućnosti ubrzanja rakete presretača, brzina ciljane rakete i domet otkrivanja cilja radara su ključni za uspešno presretanje. U svim varijantama, ciljna tačka je daleko ispred trenutne pozicije duž putanje ciljane rakete.

Ako je razdaljina detekcije mete kratka, a brzina mete veoma velika, kao što je to slučaj kod presretanja Kinžala, neće biti moguće odrediti nišanske tačke.

U slučaju veoma ranog otkrivanja, bilo bi moguće izračunati nišansku tačku, ali bi to bilo zasnovano na trenutnoj putanji ciljane rakete. Ako ciljana raketa neprekidno menja putanju, tačka ciljanja bi morala biti iznova kalkulisana beskonačno.

Približavajući se ciljnoj raketi, inercija rakete presretača bi onemogućila precizno praćenje cilja.

ZAKLjUČAK

Presretanje manevarske hipersonične rakete tokom njene terminalne faze skoro je nemoguće sa trenutnim stanjem tehnologije globalno.

Međutim, postoji mogućnost presretanja Kinžala ubrzo nakon njegovog oslobađanja iz MiG-31K kada se penje na granicu stratosfere i ne manevriše.

Međutim, to bi zahtevalo da se PVO sistem, u ovom slučaju Patriot, postavi veoma blizu tačke lansiranja Kinžala.

S obzirom na to da Kinžal ima domet od 2000 km, isključene su šanse da se baterija Patriot nalazi u krugu od 30 km (domet rakete presretača PAC-3) od lansirne tačke Kinžala.

Osim toga, Ukrajina nikada nije predstavila nikakve fizičke dokaze o tvrdnji o obaranju Kinžala. Za otadžbinu i u cilju propagande, gradonačelnik Kijeva Vitali Klićko je u stručnim krugovima, takođe ismejan slikavši se sa betonskom bombom.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike