TRKA ZA BELU KUĆU BOLJA OD TRILERA: U Sjedinjenim Američkim Državama 5. novembra dogodine glasaće se za novog predsednika

Upravo to se već odvija u, sudskim procesima i brojnim optužbama opterećenoj trci za najprestižniju vašingtonsku adresu u Pensilvanija aveniji.

- Izborna situacija u Americi je bez presedana - sumira iz Vašingtona, za "Novosti", politički analitičar Obrad Kesić uoči 2024. godine u kojoj se bira šef Bele kuće, svi kongresmeni Predstavničkog doma, oko trećina senatora, 13 guvernera saveznih država i brojne lokalne vlasti.

Situaciju, međutim, čini filmski napetom posebno trka za Belu kuću. Naime, bivši predsednik SAD, republikanac Donald Tramp (78) već je na nišanu pravosuđa u nekoliko sudskih procesa, dok mu je država Kolorado, čak, zabranila i da se nađe na glasačkom listiću!

S druge strane, protiv njegovog najizvesnijeg demokratskog rivala, aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena (81), upravo je u Predstavničkom domu pokretnuta istraga za opoziv zbog moguće korupcije, kao i malverzacija njegovog sina Hantera i drugih članova porodice, za koje je, navodno, on znao dok je bio potpredsednik SAD. Pitanje koje, stoga, u ovom trentuku lebdi nad glavnim "junacima" izbora je šta se dešava ako Trampa osude, i koliko će proces opoziva "ogoleti" Bajdena.

- Osuda zakonski ne diskvalifikuje mogućnost kandidature Trampa koji, ako pobedi, i ponovo postane predsednik, ima pravo da sebe pomiluje. No, zakon mu ne dozvoljava samopomilovanje u slučaju presude u nekoj od saveznih država. Upravo zbog toga se posebno prati proces koji se protiv Trampa vodi u Džordžiji. Ali, taj predmet postaje sve slabiji, jer je potrebno dokazati da je Tramp pokušao da izmeni rezultat prethodnih predsedničkih izbora, da je znao da je izgubio, a tvrdio suprono. No, to je teško dokazaivo, jer Tramp od onda, sve do sada, tvrdi da je pokraden, a ne da je izgubio.

Istovremeno, taj proces komplikuju i nove informacije o problematičnim listićima, koji samo potvrđuju da je bilo ozbiljnih nepravilnosti na izborima - objašnjava Kesić.

Što se pokrenutog procesa istrage za "impičment" Bajdena tiče, pitanje nije da li će do opoziva doći, jer je izvesno da, čak i da se Predstavnički dom oko toga saglasi, opoziv neće proći u Senatu, koji kontrolišu demokrate. Ali, optužbe za malverzacije, poreske i druge prekršaje protiv sina predsednika, Hantera, koji je deo procesa opoziva, ali i predmet sudskih gonjenja, predstavljaju motivaciju za Bajdena da ostane u trci za Belu kuću:

- Optužbe protiv Hantera smanjuju šanse da Bajden odstupi, jer samo tako može da spreči da mu sin završi iza rešetaka. On mora da dobije izbore. Ali, istovremeno, pritisak u njegovoj stranci raste, dok potpredsednica Kamala Haris stoji u anketama još gore od njega - primećuje Kesić.

Razlika između dvojice trenutno najizvesnijih kandidata za predsedničke izbore 5. novembra, u ovom trenutku je u tome što Trampu sudski procesi podižu rejting, dok birači u anketima aktuelnom stanaru Bele kuće, Bajdenu, poručuju da država ide u lošem pravcu. Bajdena "nagrađuju" jednim od najnižih rejtinga za predsednika u SAD.

- Oni koji su izgubili poverenje u Bajdena slažu se da je ekonomija loša, čime upravo ovo pitanje izbija u prvi plan kao izborna tema - ističe Kesić.

Elemente trilera dopunjava i to što Amerika ulazi u izbornu godinu opterećena dugom senkom glasanja od pre četiri godine. Ono je okončano gnevnim upadom pristalica tadašnjeg predsednika, a sadašnjeg kandidata Donalda Trampa, na Kapitol Hil, uverenih da su izbori pokradeni. Ta grudva samo je narasla.

- Uz 90 procenata republikanaca, danas čak i jedna trećina demokrata, veruje da ti izbori nisu bili regularni. To je zabrinjavajući trend koji govori da ljudi ne veruju - ocenjuje Kesić.

Ulje na tu vatru sumnji samo je dolila anketa "Rasmusena" koja je otkrila ozbiljne "mutljavine" na prethodnim izborima. Naime, na pitanje da li su zloupotrebili glasački listić za slanje poštom, čak 20 odsto demokratskih sledbenika je priznalo da su ga poslali umesto nekog drugog.

To sve se preslikava na kampanju u kojoj se obe strane optužuju za "pretnju demokratiji".

Bajden tvrdi da je Tramp pretnja uvođenju diktature u Ameriku, Donald uzvraća da Džo i njegove demokrate predstavljaju pretnju američkom načinu života preko ilegalne imigracije i zaslepljivanja liberalnim temama.

Izborni zaplet dodatno komplikuje ne samo poodmakla dob oba kandidata, već i to što nemaju mlađe alternative. U demokratskim redovima predsedničke ambicije ima guverner Kalifornije Gevin Njusom, milijarderi Mark Zakerberg i Džef Bezos, ali i bivša prva dama SAD Mišel Obama, za koju se veruje da bi mogla da privuče Afroamerikance i manjine koje okreću leđa Bajdenu čak i u Njujorku i Mičigenu. Ali, niko se ne izdvaja.

Ljubimica vašingtonkog establišmenta i mejnstrim medija je republikanka Niki Hejli, bivša ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama. Ali, problem je što je u republikanskim redovima čak 75 odsto birača odano samo Trampu.

Nije čudo da je u američki izborni "triler" zagledan ceo svet, ali i obrnuto, odjeci dešavanja u svetu prelamaju se na američkom biračkom telu.

- Tako, na primer, muslimani u Americi žele da kazne Bajdena zbog podrške Izraelu u ratu u Pojasu Gaze. Tramp profitira na tome, pa čak i u Mičigenu, gde je prošli put izgubio, beleži skok popularnosti od 10 odsto. S druge strane, ukrajinski useljenici ga podržavaju, jer njegov poraz vide kao kraj pomoći Kijevu. Tramp, opet, ima podršku sindikalnih organizacija, posebno u auto-industriji - navodi sagovornik.

Da su izbori danas, ankete pokazuju da bi Tramp odneo pobedu nad Bajdenom, ali za godinu dana, znaju ljubitelji trilera, iznenadni obrti su mogući, čak i izvesni.

Kenedi kao "treća opcija"

Dinamiku u izborni triler unosi pojavljivanje i "treće opcije", nezavisnog kandidata za Belu kuću zvučnog imena Robert Kenedi, izdanka čuvene američke "dinastije", bratanca najomiljenijeg predsednika Amerike svih vremena, Džona Kenedija. On bi, smatra Kesić, zajedno sa Kornelom Vestom, mogao da ošteti demokratsko glasačko telo. S druge strane, Kenedi u kombinaciji sa Hejlijevom, mogao bi da ošteti Trampa. Pitanje je, međutim, da li će Kenedi moći da sakupi dovoljno sredstava i ima li moć da se uopšte nađe na listićima.