ABORTUS ULAZI U USTAV: Francuska podiže prava žena na viši nivo

Društvo pre i posle tog dana više nije bilo isto. Privremena mera postala je stalna 1979. godine, što je značajno doprinelo slobodi žena. Prošlo je gotovo pola veka od istorijskog datuma, a Francuska se sada sprema da to isto pravo, na željeni prekid trudnoće, uzdigne na viši nivo i upiše ga u ustavne vrednosti. Uvođenje abortusa u Ustav simbolično će značiti njegovo "klesanje u mermer" zagarantovanih prava žena.

Predlog zakona s tim u vezi predstavljen je protekle sedmice na Savetu ministara. Ovu meru odavno su zahtevale feministkinje, a obećao je lično predsednik Emanuel Makron ove godine na Dan žena, najavivši predstojeću promenu Ustava. 

- Slobode koje su priznate ženama, i za koje smo na neki način smatrali da ne mogu da se umanje, dovode u pitanje politički pokreti, ponekad lideri koji dolaze na vlast, sudska praksa koja se menja, u zavisnosti od političke ravnoteže – objasnio je nedavno razloge za ovaj potez, povodom 75 godina od obeležavanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, francuski predsednik Emanuel Makron.

Nijedna država na svetu za sada nije odlučila da to pravo unese u Ustav. Bila je, doduše, jedna, ali je nestala – Jugoslavija! U Ustavu bivše zemlje stajalo je "pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece". Čile je prošle godine bio blizu da donese sličnu odluku, ali ona zamalo nije prošla, dok konzervativci u ovoj zemlji sada nameravaju da, čak, dovedu u pitanje i obične zakonske prerogative, predlažući zakon o pravu onih koji tek treba da se rode. Takođe, postoji pravna praksa kojom su ustavni sudovi Slovačke (2007), Hrvatske (2017) i Kolumbije (2022) odlukama potvrdili praksu da namerno izazvani pobačaji ne krše ustav tih zemalja. Francuska sada namerava da bude pionir, među postojećim državama.

- Francuska sa zadovoljstvom želi da pruži primer, unoseći u Ustav slobodno pravo žena da pribegnu željenom prekidu trudnoće – poručio je Makron.

U zakon će ući formulacija "slobode žena da pribegnu abortusu", a cilj je da bude usvojen tokom sledeće godine. Sve je počelo posle zabrinutosti koju je sredinom prošle godine izazvala odluka Vrhovnog suda SAD kada je poništen abortus kao zagarantovano pravo, posle čega je 14 saveznih država zabranilo izazivanje pobačaja, dok je 17 značajno ojačalo zakondavstvo uvođenjem restriktivnih klauzula.

Francuzi sada žele da dodatno zaštite žene i izbegnu eventualno donošenje sličnih restriktivnih mera, ukoliko neke konzervativnije struje jednom dođu na vlast u ovoj zemlji, poučeni iskustvom da krajnja desnica sve više dobija na snazi u celoj Evropi. Jer, mnogo je lakše izmeniti zakon, nego Ustav.

Običan zakon menja se prostom većinom u skupštini, dok je za promenu Ustava neophodna dvotrećinska većina zajedno okupljenog Senata i Skupštine na Kongresu ili većina izjašnjenog stanovništva na referendumu.

Ipak, stručnjaci ističu da je pre svega reč o simboličnoj meri. Jer, ko bude rešio da eventualno umanjuje pravo na abortus, biće mu dovoljno da promeni samo zakon i da uvede toliko restriktivnih mera koje će njegovu primenu učiniti apsurdnom, iako i dalje to pravo bude figuriralo u Ustavu. Takođe, dosadašnja pravna praksa dovoljna je da izazvani pobačaj bude ustavno zagarantovan i u aktuelnoj situaciji.

Zato stručnjaci traže da se, paralelno, radi na daljem olabljavanju prerogativa koji se nalaze u zakonu koji je predložila još Simon Vej, da bi se dodatno olakšao pristup abortusu, kao što je, na primer, jedan odlazak kod lekara da bi se donela odluka, a ne tri, što je sada slučaj.

Ipak, unošenjem u najviši pravni akt, abortus će, iz ugla javnosti, dobiti dodatnu specifičnu težinu, jasno definišući pravac kojim društvo želi da ide. A i Ustav se, ipak, ne menja preko noći.