HOĆE PARALIZU ZEMLJE UOČI BOŽIĆA? Sindikati u Italiji najavili protest posle odluke Salvinija da im ograniči štajk sa 24 na - 4 sata

Iako nije prošlo ni mesec dana od prethodnog, 15. decembra, pretposlednjeg petka uoči katoličkog Božića, trebalo je na 24 sata da stane sve uoči najvećeg italijanskog praznika. Razlozi za štrajk su isti kao pre mesec dana: borba za veće plate, smanjenje sati vožnje za istu platu, poboljšanje uslova rada, bezbednost radnika, bolja zdravstvena zaštita, zaustavljanje privatizacije i veća javna ulaganja u sektor prevoza.

Taj štrajk ne samo da bi onemogućio da oko 20 miliona radnika stigne na radno mesto, već bi stvorio istinski haos. Reč o danima kada se kupuje, trgovci čekaju godinu dana sedmice uoči Božića kada se troše milijarde evra za poklone i hranu za svečane trpeze, a automobilom nije moguće stići u razne delove gradova gde su uključene kamere o zabrani ulaska.

Reagovao je ministar saobraćaja Mateo Salvini tražeći da se otvori diskusija o zamrzavanju štrajka. Kako sindikati to nisu prihvatili usledio je potpis o zabrani generalnog štrajka, kao i pre mesec dana, redukujući ga na četiri sata obustave javnog prevoza.

- Pravo na štrajk je zagarantovano Ustavom, ali ne u celodnevnom trajanju, na štetu cele nacije i to uoči Božića, to bi bilo pravo ludilo - objasnio je Salvini.

Sindikati su posle Salvinijevog ograničenja štajka najavili da će zatražiti intervenciju zvaničnog organa , odosno Teritorijalnog administrativnog suda (Tar), sa zahtevom da suspenduje ministrovu potpisanu naredbu o redukovanju obustave rada na četiri sata. I ne zaustavljaju se na tome.

Sindikati idu i dalje i traže hitan sastanak sa premijerkom Đorđom Meloni “kako bi razumeli da li je takav napad na štrajk zajednička volja cele Vlade” i najavljuju sa drugim političkim snagama, društvenim i studentskim pokretima poziv na demonstracije u odbranu prava na štrajk i protiv bahatosti ministra. One će da se održe sutra u 17 sati na trgu Aldo Moro u Rimu i završiće se ispod prozora zgrade Ministarstva saobraćaja.

Sindikati se ne osvrću na izgubljene radne sate, na štetu u proizvodnji, na zaustavljanje pogona, navode da je reč o najavljenoj apstinenciji od rada i obećavaju minimalnu garanciju raznih servisnih usluga.