POGLEDAJTE - OVO JE NAJNOVIJI PANCIR-SM: Ruska modifikacija za rat protiv dronova, krstarećih raketa i projektila ATAMCS! (VIDEO)

Jedan od takvih PVO sistema bio je Pancir S-1 koji je Rusija od početka rata najviše upotrebljavala. U kasno proleće i početak leta 2022. godine u Hersonskoj oblasti Pancir S-1 koristio se protiv ne samo bespilotnih letelica i dronova, nego i protiv protivradarskih raketa HARM sa kojima su Ukrajinci pokušali da eliminišu PVO sisteme.

Kako je vreme odmicalo od avgusta 2022. godine Pancir S-1 je upotrebljavan protiv sve više borbenih sistema. Najpre protivraketa HIMARS M-30 i M-31, zatim su stigle krstareće rakete “Storm Shadow” i “Scalp Nawal”, a onda i taktičke balističke rakete ATAMCS.

Pre godinu dana ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, krajem decembra 2022. godine, Konstruktorski biro A.G. Šipunova je prikazao novu modifikaciju raketnog sistema Pancir SM koji je nastao na iskustvu iz rata u Ukrajini, a trebao je da se koristi i za obaranje raketa ispaljenih iz višecevnog lansera raketa samohodnog SVLRS HIMARS i M-270, protivradarskih raketa AGM-88 HARM, a sad i krstarećih raketa i taktičkih balističkih projektila.

Kada se pogleda nova verzija Pancira čini se na prvi pogled da skoro ništa nije promenjeno u odnosu na prve serije. Međutim, odmah je vidljivo da je sa ovog vozila ukljonjeno artiljerijsko naoružanje koje postoji kod verzija S, S1, SE i ranih serija i ostavljeno je samo raketno. Naime, ovaj sistem u novoj verziji SM više nije hibrodni, nego raketni PVO sistem.

Broj raketa sa 12 na starijim verzijama, na SM je povećan na 24.

Na povećanje broja raketa svakako je uticalo i njegovo angažovanje u ratu u Ukrajini, gde je iskustvo pokazivalo da su pojedina oruđa koja su delovala samostalno jako brzo u borbi posle trošenja granata i raketa postali laka meta. Borba protiv dronova i bespilotnih letelica na srednjim visinama pre svega protiv TB -2 Bajraktar postala je konstanta.

Ono što je interesantno navodi se da je unutar vozila ukinuta stanica za otkrivanje ciljeva u vazduhu, a vozilo više nije autonoman sistem, već informacije dobija od komandnog centra u bateriji i povezano je sa vozilom gde se nalazi komandna kabina za upravljanje baterijom i radar za otkrivanje. Povezivanje u rad baterije ostvaruje se kablovima ili radio-vezom.

Promena se odnosi i u samoj raketi. Osim postojeće ubačena je i nova koja se vodi pod oznakom 19Ya6, manjih dimenzija za borbu protiv malih dronova i bespilotnih letelica dometa po daljini od 40 km. Nova raketa kako se tvrdi ima brzinu od 5 maha, dok sadašnja 57E6E ima brzinu od 1.300 metara u sekundi. Ukupan kapacitet sa vozilima za prevoz i pretovar raketa iznosi 48 projektila.

Baterija Pancir SM moći će sa ispali 96 projektila.

Sistem je dobio i novi nišanski radar sa faznom antenskom rešetkom što mu omogućava da uoči ciljeve na daljini od 80 km na ravnom terenu.

Maksimalni domet sistema po daljini je povećan na 40 km što je dovstruko više od verzije S-1.

Što se tiče vozila na koje je postavljen sistem Pancir SM u pitanju je KAMAZ 53958 unapređena verzija u odnosu na verzije S, S-1.

U pitanju je novo transportno borbeno vozilo. Visina vozila je znantno smanjena jer je često uticala na nestabilnost i prevrtanje pri većim brzinama. Procedura izlaska na vatreni položaje ostala je ista.

Verzija TBM (Transportno borbenog vozila) je naslednik verzije SM koja se pojavila u javnosti 2019. godina na vojnoj paradi u sklopu Arktičkih snaga. Verzija SM bila je postavljena na kamionu KAMAZ 53958, koja se koristi kod oklopnih terenaca Tajfun K koristila ih je Rosgvardija u Ukrajini. Koncept pogona je 8×8. Pancir SM ima osmatračko akvizicijski radar dometa 75 km. Sistem je osim postojećih raketa dobio i novije 57E6M dometa po daljini 40 km, a po visini 7 km. I u ovom slučaju ima kombinacija raketa.

(TV Front)

BONUS VIDEO - RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta