UPALJEN HITAN ALARM U NATO-u: "Rusi rade u tri smene - evo koliko vremena imamo da sprečimo rat"

U zajedljivom nedavnom izveštaju, uticajni nemački istraživački centar Nemački savet za spoljne poslove tvrdio je da vojna alijansa mora biti spremna da se brani od ruske ofanzive u roku od šest do deset godina.

Ali Jacek Sieviera, šef Kancelarije za nacionalnu bezbednost Poljske i visoki zvaničnik u kabinetu predsednika Andžeja Dude, veruje da izveštaj verovatno potcenjuje hitnost situacije.

- Nažalost, ova analiza je u skladu sa studijama sprovedenim u SAD - rekao je on poljskom katoličkom listu Naš đenjik, a prenosi britanski Tajms.

- Međutim, po mom mišljenju, vremenski okvir koji su predstavili nemački analitičari je previše optimističan. Ako želimo da izbegnemo rat, zemlje NATO-a na istočnom krilu treba da usvoje kraći, trogodišnji vremenski horizont da se pripreme za sukob - upozorio je on.

- Ovo je vremenski okvir u kojem moramo da stvorimo sposobnost na istočnom krilu koja bi dala jasan signal za odvraćanje agresije. Industrija oružja u Rusiji radi u tri smene i može da obnovi svoje resurse u naredne tri godine - rekao je Sivijera.

Briga za baltičke zemlje

Otkako je ruski napad na Ukrajinu u punom obimu počeo prošlog februara, ruski predsednik Vladimir Putin i nekoliko visokih zvaničnika njegovog režima su više puta nagoveštavali moguće dugoročne planove za najistočnije zemlje članice NATO-a. U tom smislu, posebno je velika zabrinutost vezana za tri baltičke zemlje – Estoniju, Letoniju i Litvaniju – za koje su sve ruske vlasti i vladari s početka 18. veka smatrali da su deo moskovske sfere uticaja i „bliskog inostranstva“ .

U maju je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da će režim izgraditi nove baze i 12 novih „jedinica ili divizija“ u svom zapadnom vojnom okrugu u blizini istočnog krila NATO-a, kao odgovor na poteze Finske i Švedske da se pridruže NATO savezu. Snažan ukrajinski otpor je odložio te planove u doglednoj budućnosti, a ogromna većina ruskih borbenih snaga je zaglavljena u ratu na iscrpljivanje.

Ali mnogi analitičari i visoki zvaničnici NATO-a zabrinuti su da zapadna vojna alijansa ima veoma ograničen vremenski okvir da ojača svoju odbranu, dok Rusija pojačava svoju vojnu industrijsku proizvodnju i gradi mašineriju za mobilizaciju koja bi mogla da održi ili poveća broj vojnika u godinama koje dolaze.

U strastvenom govoru na godišnjoj spoljnopolitičkoj konferenciji Korber-Stiftunga u Berlinu prošle nedelje, Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije, rekao je da je Rusija već u ratu sa Zapadom i da je na putu da obnovi svoje vojne kapacitete duž granica NATO-a.

Kristijan Moling i Torben Šuc iz Nemačkog saveta za spoljne odnose u nedavnom izveštaju, na koji se poziva i Sieviera, a o čemu je ranije pisao Jutarnji list, navode da je alijansa u „trci sa vremenom“ da bi mogla da se odbrani protiv ruskog napada koji bi mogao uslediti za, kako su procenili, šest godina.

U izveštaju se navodi da NATO mora biti sposoban da vodi veliki rat sa Rusijom u roku od pet do devet godina kako bi Moskvi uskratio svaku priliku da proširi svoj rat protiv Ukrajine u konfrontaciju sa zapadnim vojnim savezom.

Upozorenje nemačkih autora

Autori su, između ostalog, istakli i da NATO rizikuje da sustigne Rusiju, uprkos pogubnom ratu Moskve u Ukrajini. Rusija, kako je navedeno, „predstavlja najveću i najhitniju pretnju za zemlje NATO“, a alijansa je, kako su ocenili, u trci sa vremenom.

- Kada se okončaju intenzivne borbe u Ukrajini, režimu u Moskvi će možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage. U tom vremenskom okviru, Nemačka i NATO moraju da obezbede svojim oružanim snagama sposobnost da odvraćaju i, ako je potrebno, da se bore protiv Rusije. Tek tada će biti u poziciji da smanje rizik od ponovnog rata u Evropi - navodi se u izveštaju.

- Ako Moskva uspe da obuči svoje oružane snage posle samo šest godina, NATO će biti sve teže sustići korak - dodaje se.

U odvojenom upozorenju u ponedeljak, Bela kuća je saopštila da je ostala bez novca i skoro da nema vremena za isporuku više oružja Ukrajini i pozvala je Kongres da odobri dalje finansiranje.

Upozorenje je stiglo u pismu liderima Kongresa, u kojem se tvrdi da bi neodobravanje dodatnog finansiranja jednostavno „prebacilo Ukrajinu na bojno polje, ne samo da bi ugrozilo dobitke koje je Ukrajina ostvarila, već i povećalo verovatnoću ruskih vojnih pobeda“.