HAMAS PRETI RATOM NA CELOM BLISKOM ISTOKU: Žestoki sukobi nastavljeni - Izraelci i Palestinci se optužuju za prekid primirja

RAT u Gazi između oružanih snaga Izraela i islamističkog Hamasa, nastavljen je punom žestinom i brutalnošću posle kratkotrajne obustave vatre. To su zaraćene strane i najavljivale, preteći jedna drugoj, tokom primirja zbog razmene izraelskih talaca koje su oteli islamisti 7. oktobra za arapske aktiviste u zatvorima Izraela.

Izrael i Hamas se međusobno okrivljavaju za kršenje primirja, a još su glasniji u davanju podrške jednoj ili drugoj strani navodni neutralni "kibiceri", a u stvari aktivni politički učesnici ovog sukoba.

Baš kao su stručnjaci upozoravali, svaki novi dan rata uključuje u njega sve više igrača koji žele da politički profitiraju od ove epizode krvavog bliskoistočnog sukoba. On se praktično ne prekida od 1948. kada je proglašena jevrejska država Izrael, koju je istog dana napalo sedam njenih arapskih suseda. Poznavaoci problematike ukazuju da se situacija umnogome promenila kada je panislamistički Hamas praktično izbacio iz Gaze sekularnu i nacionalističku Palestinsku oslobodilačku organizaciju.

Za razliku od nje koja priznaje Izrael, Hamasov program osporava bilo kakvu mogućnost postojanja jevrejske države između reke Jordan i obale Sredozemnog mora. To izgleda nije shvatano dovoljno ozbiljno do napada 7. oktobra na Izrael, koji je odgovorio totalnim bespoštednim razaranjem Gaze.

Na jutarnjem brifingu u subotu Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je Hamas prekinuo primirje raketnim napadom u petak, posle koga je izraelsko vazduholovstvo izvelo vazdušne udare i pogodile više od 400 ciljeva u Pojasu Gaze, od čega više od 50 u oblasti Kan Junis. Navedeno je da su eliminisane "terorističke ćelije", skladište naoružanja, a apostrofirna je džamija u kojoj je, po tvrdnji IDF, bio operativni štab palestinske terorističke grupe Islamski džihad.

Hamas je uzvratio optužbom da su Izraelci sve vreme primirja napadali Gazu, čije je Ministarstvo zdravlja, pod Hamasovom kontrolom saopštilo da su najmanje 193 Palestinca ubijena, a 650 njih ranjeno u izraelskim napadima. Oglasila se libanska militantna grupa Hezbolah saopštenjem da je po prekidu primirja raketirala položaje IDF na sevru Izraela i da je jedan njen borac poginuo.

Portparol privremenih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) je saopštio da je IDF granatama pogodio blizinu sedišta te misije u blizini grada Nakura. Izrael je odgovorio saopštenjem da su napad izazvale "neuobičajene aktivnosti" u tom području.

Niko nije više izuzet od sumnjičenja, posle saopštenja IDF da su pripadnici njenog 7007. rezervnog bataljona koji deluje u severnom pojasu Gaze istražujući jednu stambenu zgradu otkrili desetine raketa, minobacača, granate, oružje i eksploziv skrivene ispod kutija sa oznakama UNRVA - Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama, prenosi "Tajms of Izrael".

Tokom jučeršnjeg dana južni i centralni Izrael su bili izloženi intenzivnim raketnim napadima, a sirene za uzbunu se su oglasile u Ašdodu, Rehovotu, Gan Šlomo i Kfar Bilu. Ovo raketiranje iz Gaze je potvrda pretnji Halida Mašala, šefa Hamasa za inostranstvo, u video-obraćanju konferenciji Međunarodnog islamskog foruma parlamentaraca, održanoj 24. novembra:

- Posle 49 godina terorističke cionističke agresije naš pokret otpora je u dobrom stanju. Iako su neki od njegovih boraca i komandanata stradali, naši tuneli, municija i oružje su i dalje netaknuti i još uvek možemo da manevrišemo, ispaljujemo rakete i pogađamo invazione tenkove. Sledimo primer našeg časnog proroka Muhameda koji je bio opkoljen tokom bitke kod Medine, ali je propovedao osvajanje Vizantije i Persije... Neki zapadni državnici raspravljaju o Gazi posle Hamasa, a ja im kažem: uštedite vreme i maštarije. Za nekoliko godina, ako Alah da, moraćete da razgovarate o situaciji u regionu posle Izraela.

Šef Hamasa za inostranstvo naglasio je da se njegova organizacija protivi uključivanju bilo kakvih međunarodnih ili arapskih snaga u upravljanje Gazom.

- Gazi je potrebna vojna pomoć, a arapska nacija ne sme da ostane posmatrač. Ona mora da doprinese postizanju željenih ishoda u bici... Mi smo razotkrili istinu o Izraelu, da je slab kao paučina i da su mu drugi potrebni da ga brane, a da ne pominjemo netačnost tvrdnje da može da brani druge ili da se bori protiv u njihovo ime - rekao je Mašal.

Da je rat u Gazi faktor mobilizacije islamskog sveta svedoče i izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji intervenciju Izraela u Gazi naziva "državni terorizam" na koji Turska "ne može da ostane nema". On je posle prekida primirja, za koji je optužio Izrael, dodao da ne gubi nadu u trajni mir naglasivši da panislamistički militantni Hamas "ne može biti isključen iz toga kakva će biti budućnost te palestinske enklave".

Pitanje je samo ko će i kako dočekati tu budućnost u Gazi, koja se pretvara u masovnu grobnicu pod ruševinama zgrada uništenih izraelskim bombardovanjem, između kojih lutaju gladni ljudi bez nade.

O tome svedoči generalni direktor Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Robert Mardini: "Nemamo precizne izveštaje, ali ono što mogu da kažem je da je nastavak borbi ponovo intenzivan. Reč je o masovnom uništavanju ključne infrastrukture bez premca, civilnih kuća i kvartova. Nasilje otežava dopremanje humanitarne pomoći u Gazu, koja je u ruševinama. Ljudi u Gazi žive u stalnom strahu od nasilne smrti i bore se da prežive usred nestašice hrane i vode izazvane sukobima, dok bolnice rade sa ograničenim resursima. U Gazi je sve na prelomnoj tački".

Može se samo nagađati kako će se i kada rat u Gazi završiti, kaže karijerni američki diplomata Alberto Fernandez s ogromnim iskustvom na Bliskom istoku:

- Postoji veliki spoljni pritisak na Izrael da zaustavi svoj odgovor na Hamasovu invaziju 7. oktobra. Postoji i veliki unutrašnji pritisak na izraelsku vladu od strane izraelskog naroda da nastavi borbu. Pobednici i gubitnici su subjektivne kategorije, posebno u dinamičnim, konfliktnim situacijama, ali, ostavljajući po strani dve neposredne zaraćene strane, svakako možemo proceniti ko ili šta je - u ovom konkretnom trenutku - "dobilo" najviše od sukoba. Očekujem da će na kraju rata i dalje neki od onih za koje se činilo da su dobili najviše na kraju ispasti gubitnici, ali to je istorijska nit koja tek treba da se odigra. Režimi ili stvari koje su "dobile" najviše do sada od sukoba su: Iran, Katar, islam i antisemitizam.

NEMA POVLAČENjA

DA Hamas i ne razmišlja o povlaćenju iz sukoba svedoči nedavna izjava iranskog ministra inostranih poslova Hoseina Amir-Abdolahjana, koji je preneo tvrdnje šefa političkog biroa Hamasa Ismaila Hanija, da je ova organizacija sada koristila "samo 10-12 odsto svojih mogućnosti i naoružanja".