ŠEST KANDIDATA ZA NOVOG PAPU? U Vatikanu se uveliko komeša i lobira oko naslednika Franje

Sve češće i iz kruga sadašnjeg pape dolaze, doduše nezvanično, vesti da bi sledeće godine Franja mogao da odluči hoće li kao i njegov prethodnik, Benedikt 16. otići u penziju i otvoriti put za izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve.

A bez obzira na tu njegovu odluku u vrhu Vatikana, kao i u mnogim zemljama gde je crkva prisutna, vodi se već sada tihi rat za Franjinog naslednika, koji će pokazati pravi odnos snaga koji danas vlada u Katoličkoj crkvi. Nikada do sada u njenoj istoriji crkva nije bila pod napadima spolja i iznutra kao sada, a šest kardinala spremno je da preuzme vođstvo ako Franja odluči da je njegovom pontifikatu došao kraj. To su Kanađanin Mark Kvelet, Austrijanac Kristof Šenborn, kardinal iz Gvineje Robert Sarah, moćni sekretar Svete Stolice Pijetro Parolin, bolonjski kardinal Mateo Maria Zupi i kardinal sa Filipina Luis Antonio Gokim Tagle.

Svi, za sada imaju iste početne pozicije, time da je kardinal Parolin i desna ruka sadašnjeg pape najmlađi i ima manje od sedamdeset godina. Većina podržava kurs sadašnjeg pape, pa je Kvelet odbacivao optužbe da je Franja u Argentini štitio sveštenike optužene za pedofiliju. Istovremeno, priznaje da je danas u crkvi opozicija ali se odlučno suprostavlja da u Vatikanu „vladaju“ dvojica pape, jedan izabran na konklavi i drugi, iz sene. 

Sin grofova, austrijski kardinal Šenborn balansira između konzervativaca i ljudi bliskih Franji i često „papinoj opoziciji“ prenosi šta Franja želi. Blagoslovio je pre pet godina homoseksualni par i bio domaćin LGBT humanitarnog koncerta na kojem je glumac Filip Hohmair nastupio gol do pasa. Najizgledniji afrički kandidat, kardinal Robert Sarah često se suprostavljao sadašnjem papi sa kojim nikad nije bio u prijateljskim odnosima, a sa bivšim papom Benediktom napisao je esej koji je podigao prašinu u srcu Vatikana. Za konzervativce bi bio idealan izbor, ali je pitanje da li bi prošao u kardinalskom zboru gde Franja ima većinu.

Ako bude izabran Pijetro Parolin, biće četvrti papa koji je na tu dužnost došao kao državni sekretar Svete Stolice. Italijan, iskusni diplomat, koji je učestvovao na sastanku Bilderberga, vlade u senci svetskog poretka,  pre pet godina. Nije uspeo kao drugi čovek Vatikana da organizuje Franjinu posetu Srbiji i Rusiji, ali ni da otopli odnose sa Kinom. Zamerili su mu što je seo za sto sa moćnima i bogatima, koji vladaju svetom, istovremeno dok Franja govori o crkvi siromašnih, ali Parolin ima jake veze sa uticajnim kardinalima i možda je opet došlo vreme za papu Italijana.

Ako ne za Parolina, možda je verovatniji kandidat praunuk jednog kardinala, Mateo Maria Zupi, progresivni sveštenik kojeg papa obožava. U Bolonji se zauzima za izgradnju džamije i uvođenje islamskih praznika u škole, sprovodi pastoralnu brigu za gej osobe, a ima i podršku važnog lobija isprepletenog u mreži moćnih ljudi iz sveta politike i biznisa po čitavom svetu. Učestvovao je u stvaranju tajnog sporazuma između Svete Stolice i Kine, a protivkandidat mu je i Luis Antonio Gokim Tagle iz Manile, u kojeg Franja ima veliko poverenje i poverio mu je da upravlja crkvom u celoj Latinskoj Americi.

Svi ti kandidati, a i mnogi drugi iz redova kardinala koji će imati pravo da glasaju na budućoj konklavi, sve su aktivniji u lobiranju, koje je neizostavno u izboru budućeg pape. Franjo to zna i odobrava, svestan da mu godine i sve češće zdravstveni problemi ne ostavljaju još mnogo vremena, jer i sam je najavio odlazak kada više neće moći da obavlja dužnost. A mnogi stručnjaci za Vatikan tvrde da se to vreme sve više približava.