ITALIJANSKI MIGRANTSKI CENTRI U ALBANIJI: Odluka mora i na glasanje u Parlamentu traži opozicija

Pri potpisivanju Protokola nije se govorilo o potrebi takve ratifikacije jer se smatralo da su dovoljni odluka i potpis dva premijera u ime njihovih Vlada, međutim biće uvršten u Zakon o ratifikaciji Protokola jer su to zatražile partije leve orijentacije, put realizacije centara po njima bio je isforsiran a posebno od momenta kada se shvatilo da treba jasno iskazati ekonomsko pokriće za to.

Već su stizale kritike od opozicije da će to biti albanski Gvantanamo ali ministar Spoljnih poslova Antonio Tajani razjašnjava da potpisani sporazum čini deo sprovođenja Ugovora o prijateljstvu sa Albanijom iz 1995. godine, čiji član 19. predviđa bilateralnu saradnju u pitanjima migracije između dve Zemlje.

-Nema eksternalizacije upravljanja zahtevima za azil u trećoj zemlji i nema kršenja međunarodno zagarantovanih prava a koja su više puta potvrđena u Protokolu, potvrđuje ministar.

Vlada će podneti predlog Zakona o ratifikaciji i upravljanju migrantima kroz stvorene centre u zemlji Orlova.

Primer na koji se poziva Vlada desnog centra je onaj kojeg je 2017. potpisao predsednik Vlade leve orijentacije Paolo Đentiloni sa Libijom, a koji je stupio na snagu činom potpisivanja, dakle bez parlamentarnog usvajanja jer se smatralo da je primenom člana 19. Ugovora o italijanskom prijateljstvu po Italijansko-Libijskom Traktatu iz 2008. bilo dovoljno za njegovo sprovođenje iako su bile neophodne razne mere i značajna izdvajanja.

Glasanjem u Parlamentu Vlada daje do znanja da nikada nije bežala od nečega ako je bilo potrebno, od dijaloga i nadzora Parlamenta.

-Stoga smatramo da je takvo glasanje samo prvi korak ali veoma značajan i dragocena indikacija, Vlada namerava da veoma brzo dostavi pravila za primenu Protokola, izjavio je na sednici Poslaničke skupštine ministar Tajani, jer se samo tako može izbeći sukob između Vlade i opozicije a kako bi Memorandum postao operativan i postigao konkretne rezultate u borbi protiv prometnika ljudskim bićima. -Neće biti bilo kakvog albanskog Gvantanama, Sporazum je u skladu sa italijanskim i evropskim pravom.

U prilog italijanskog sporazuma usledio je pozdrav nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je pozitivno oceno sporazum sa Albanijom i naglasio da se kreće u okviru evropskog prava, u susretu sa italijanskom premijerkom Meloni, podvukavši da je Albanija zemlja članica Nato i kandidat za ulazak u EU sa kojom i Nemačka ostvaruje saradnju već dugi niz godina.

A Amnesti Iinternešnl na tzv. Stolu za azil i migrante je apelovao na opoziv Protokola Italija-Albanija predstavivši dokument kritičke analize u kojem se objašnjavaju različiti profili nelegitimnosti jer „nosi rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava“. Među raznim obrazloženjima stoji i to da „osobe koje nakon što su ih spasili italijanski brodovi ne mogu da budu prebačene u neku drugu zelju pre nego što se ispita njihov zahtev za azil i svaki pojedinačni slučaj“.

Protokol između dve Zemlje podrazumva izgradnju dva centra koji treba da postanu operativni proleća 2024, jedan na obali u luci Šenđin u  prekoputa Barija gde će se odvijati identifikacija pristiglih migranata a drugi u unutrašnjosti na oko 20 kilometara gde će izbeglice čekati dozvolu za azil ili biti isporučivani u zemlju porekla, sa najdužim trajanjem boravka od mesec dana. Albanija ustupa teritoriju a centri se grade o trošku Italije i sa njenim stopostotnim upravljanjem, a predviđa se da će kroz njih proći godišnje oko 36.000 migranata znači oko 3.000 mesečno.