BIVŠI AMERIČKI OBAVEŠTAJAC: Hamas dobija bitku za Gazu (VIDEO)

Iako je prekid vatre, dogovoren između dve strane - Izraela i Hamasa, uz posredovanje Katara, neka se niko ne zavarava misleći da je ovo išta manje od pobede Hamasa.

Izrael je zauzeo veoma agresivan stav da, s obzirom na njegov cilj da uništi Hamas kao organizaciju, neće pristati na prekid vatre ni pod kojim uslovima. Hamas je, s druge strane, postavio jedan od svojih primarnih ciljeva u trenutnoj rundi borbi sa Izraelom - oslobađanje palestinskih zatvorenika, a posebno žena i dece koje Izrael drži. Posmatrano u tom svetlu, prekid vatre predstavlja važnu pobedu Hamasa i ponižavajući poraz Izraela.

Jedan od razloga zašto je Izrael izbegavao prekid vatre bio je taj što je bio uveren da će ofanziva koju je pokrenuo u severnoj Gazi neutralisati Hamas kao vojnu pretnju, i da će svaki prekid vatre, bez obzira na humanitarno opravdanje, samo kupiti vreme za poraženi Hamas da se odmori, oporavi i pregrupiše. To što je Izrael potpisao prekid vatre je najsigurniji znak do sada da sa izraelskom ofanzivom na Hamas nije sve kako treba, navodi Riter za Sputnjik.

Ovakav ishod nije trebalo nikoga da iznenadi. Kada je Hamas pokrenuo napad na Izrael 7. oktobra, pokrenuo je plan koji je nastajao godinama nastajao. Pedantna pažnja posvećena detaljima koja je bila očigledna u operaciji Hamasa naglasila je činjenicu da je Hamas proučavao izraelske obaveštajne i vojne snage koje su se borile protiv njega, otkrivajući slabosti koje su kasnije iskorišćene. Akcija Hamasa predstavljala je više od dobrog taktičkog i operativnog planiranja i izvršenja — bila je i remek delo u strateškoj konceptualizaciji.

Jedan od glavnih razloga izraelskog poraza 7. oktobra bila je činjenica da je izraelska vlada bila uverena da Hamas nikada neće napasti, bez obzira na to šta su govorili obaveštajni analitičari zaduženi za praćenje aktivnosti Hamasa u Gazi. Ovaj nedostatak mašte rezultat je činjenice da je Hamas identifikovao političke ciljeve Izraela - poništavanje Hamasa kao organizacije otpora preduzimanjem politike izgrađene na „kupovini” Hamasa kroz prošireni program radnih dozvola koje je Izrael izdao za Palestince koji žive u Gazi. Pristajući na program radnih dozvola, Hamas je uljuljkao izraelsko rukovodstvo, ostavljajući prostora da se organizacija pripremi za napad.

Hamasov napad 7. oktobra nije bio samostalna operacija, već deo strateškog plana koji ima tri glavna cilja — da se pitanje palestinske države vrati u prvi plan međunarodnog diskursa, da se oslobode hiljade palestinskih zatvorenika koje drži Izrael, i da se Izrael primora da prestane i odustane kada je u pitanju skrnavljenje džamije Al Aksa, trećeg najsvetijeg mesta islama.

Napad 7. oktobra, sam po sebi, nije mogao da postigne ove ciljeve. Umesto toga, on je bio osmišljen da izazove izraelski odgovor koji bi stvorio uslove neophodne da se Hamasovi ciljevi ostvare.

Napad 7. oktobra je osmišljen tako da ponizi Izrael do tačke iracionalnosti, kako bi se osiguralo da će svaki izraelski odgovor biti vođen emocionalnom potrebom za osvetom, za razliku od racionalnog odgovora osmišljenog da poništi ciljeve Hamasa. Ovde se Hamas rukovodio utvrđenom izraelskom doktrinom kolektivnog kažnjavanja (poznatom kao Dahija doktrina, nazvana po predgrađu Zapadnog Bejruta koje je Izrael žestoko bombardovao 2006. godine kao način kažnjavanja libanskog naroda zbog neuspeha Izraela da pobedi Hezbolah.)

Nanevši ponižavajući poraz Izraelu koji je razbio i mit o izraelskoj nepobedivosti (u vezi sa izraelskim odbrambenim snagama) i nepogrešivosti (u pogledu izraelske obaveštajne službe), i uzevši stotine Izraelaca za taoce pre nego što se povukao u svoju podzemnu jazbinu ispod Gaze, Hamas je napravio zamku za Izrael u koju je vlada izraelskog premijera Benjamina Netanijahua predvidljivo upala, ocenjuje Riter.

Hamas je pripremio mrežu tunela ispod pojasa Gaze koji se protežu na preko 500 kilometara. Nazvani „Metro u Gazi“, ovi tuneli se sastoje od međusobno povezanih dubokih podzemnih bunkera koji se koriste za komandu i kontrolu, logističku podršku, medicinski tretman i smeštaj, zajedno sa drugim mrežama tunela namenjenim za odbrambene i ofanzivne operacije. Tuneli su zakopani dovoljno duboko da izbegnu uništenje od izraelskih bombi i predviđeni su da izdrže opsadu u trajanju do tri meseca (90 dana).

Hamas zna da ne može da angažuje Izrael u klasičnom sukobu sila na silu. Umesto toga, cilj je bio namamiti izraelske snage u Gazu, a zatim te snage podvrgnuti beskonačnoj seriji napada malih timova Hamasovih boraca koji bi izašli iz svojih podzemnih skrovišta, napali ranjivu izraelsku vojsku, a zatim nestali ponovo pod zemljom. Ukratko, podvrgnuti izraelsku vojsku onome što je ekvivalentno smrti od hiljadu posekotina.

I uspelo je. Dok su izraelske snage uspele da prodru u manje urbanizovana područja severnog pojasa Gaze, koristeći prednost mobilnosti i vatrene moći svojih oklopnih trupa, napredak je iluzoran, pošto Hamasove snage neprestano napadju, koristeći rakete da onesposobe ili unište izraelska vozila, ubiju desetine izraelskih vojnika i rane stotine drugih. Dok je Izrael bio uzdržan u objavljivanju podataka o oklopnim vozilima izgubljenim na ovaj način, Hamas tvrdi da je reč o stotinama vozila. Hamasove tvrdnje su potkrepljene činjenicom da je Izrael zaustavio prodaju starijih tenkova Merkava 3, i umesto toga ih uključio u nove rezervne oklopne bataljone kako bi nadoknadio teške gubitke koje su pretrpeli u Gazi i duž granice sa Libanom, gde su snage Hezbolaha uključene u smrtonosni rat do iscrpljivanja sa Izraelom u operacijama koje su osmišljene da podrže Hamas u Gazi, navodi Riter.

Ali glavni razlog za poraz Izraela do danas je - sam Izrael. Pošto je uhvatio mamac i upao u zamku Hamasa, Izrael je nastavio da sprovodi svoju Dahija doktrinu protiv palestinskog stanovništva Gaze, izvodeći neselektivne napade na civilne objekte u očiglednom nepoštovanju zakona rata. Procenjuje se da je u ovim napadima ubijeno 13.000 palestinskih civila, uključujući više od 5.000 dece. Još mnogo hiljada žrtava ostalo je zakopano pod ruševinama uništenih stambenih objekata.

Iako je Izrael možda mogao da dobije podršku međunarodne zajednice nakon napada Hamasa 7. oktobra, njegova preterana reakcija je umesto toga okrenula svetsko javno mnjenje protiv njega, a na to je Hamas i računao. Danas je Izrael sve više izolovan, gubeći podršku ne samo na takozvanom Globalnom jugu, već i u tradicionalnim uporištima proizraelskog raspoloženja u SAD, Velikoj Britaniji i Evropi. Ova izolacija, u kombinaciji sa vrstom političkog pritiska na koji Izrael nije navikao, pomogla je da se dođe do prećutnog pristanka Netanijahuove vlade u pogledu prekida vatre i naknadne razmene zatvorenika, piše bivši američki obaveštajac.

Kako kaže, ostaje da se vidi da li će se primirje održati ili ne. Takođe, i pitanje pretvaranja primirja u trajni prekid neprijateljstava ostaje otvoreno pitanje. Ali jedno je sigurno – nakon što su izjavili da je pobeda definisana potpunim porazom Hamasa, Izraelci su postavili teren za pobedu Hamasa, nešto što Hamas postiže jednostavnim preživljavanjem.

Ali Hamas radi više od preživljavanja — on pobeđuje i vidi ostvarenje svakog od svojih strateških ciljeva u ovom sukobu. Naime, svet aktivno artikuliše apsolutnu neophodnost rešenja sa dve države kao preduslova za trajni mir u regionu. Palestinci koje je Izrael zarobio razmenjuju se za Izraelce koji je Hamas uzeo za taoce. I islamski svet je ujedinjen u osudi izraelskog skrnavljenja džamije Al Aksa, ukazuje Riter.

Nijedno od ovih pitanja nije bilo na stolu 6. oktobra. To što se njima sada bave je dokaz uspeha Hamasa 7. oktobra, i u danima i nedeljama koje su usledile, pošto su izraelske snage poražene kombinacijom Hamasove upornosti i sopstvene sklonosti ka neselektivnom nasilju nad civilima. Daleko od toga da je eliminisan kao vojna i politička snaga, Hamas se pojavio kao možda najrelevantniji glas i autoritet kada je u pitanju odbrana interesa palestinskog naroda, zaključuje Skot Riter.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - EKSPLOZIJE ODJEKUJU GAZOM: Zgrade se ruše kao kule od karata - Osveta Izraela je u toku