"JOŠ ČUJEM AVIONE KOJI BOMBARDUJU" Angelina je sa četvoro dece evakuisana iz Gaze u Beograd: "Supruga nema, ne znate gde će rakete da padnu"
ANGELINA el Kourm Arafat je sa četvoro dece, od kojih je dvoje maloletno, evakuisana iz ratom razorene Gaze i stigla je 21. novembra u Beograd, gde joj žive roditelji.
Foto: Tanjug/AP
Ona je sa četvoro dece, od kojih je dvoje maloletno, evakuisana iz ratom razorene Gaze i stigla je 21. novembra u Beograd, gde joj žive roditelji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Ova petočlana palestinska porodica, koja ima i srpsko državljanstvo, stigla je preko Egipta u Srbiju.
Oni su evakuisani uz pomoć ambasada Srbije u Izraelu i Egiptu.
Angelinin suprug nije evakuisan: "Razmišljala sam da li će ostati živ"
- Osetila sam olakšanje i najbitnije mi je bilo to što su mi deca na sigurnom i da nema više bombardovanja - ispričala je Angelina.
Nada se, kaže, da će Srbija moći da pomogne da i njen suprug dođe.
On nije sa njima uspeo da pređe granični prelaz Rafa ka Egiptu jer, kako kažu, "nije bio na spisku koji su izraelske vlasti dostavile egipatskim".
Njen suprug je Palestinac koji nema državljanstvo Srbije.
- Svi smo plakali što suprug nije mogao da dođe. Kao porodica se nikad nismo odvajali. Deca nikad nisu bila odvojena od oca. On se vratio, razmišljala sam da li će ostati živ - ispričala je Angelina.
Tridesetšestogodišnja Angelina kaže da je poslednjih nedelja bilo jako teško.
"Bila sam jako uplašena kao majka pošto sam imala decu oko sebe. Čujete zvuke aviona, a ne znate gde će rakete da padnu, bilo je strašno".
Kaže da nije bilo ni struje ni vode.
- Najmanjeg sina sam slanom vodom kupala - priča Angelina okružena decom u roditeljskoj kući.
Angelinin otac Imad el Kourm je Palestinac koji je u Beograd došao 1984. na studije. Tu je upoznao svoju suprugu Aleksandru, sa kojom je krajem 80-ih otišao u Gazu.
Imad i Aleksandra sa dva sina od 2014. žive u Beogradu. Angelina, koja se prethodno udala, ostala je da živi sa porodicom u Gazi. U Beogradu je ranije boravila nakratko.
"Sada u Gazi nema života"
Angelinin osamnaestogodišnji sin Amjad kaže da se kada je stigao u Beograd osećao sigurno, "ali ne kao kod svoje kuće."
"Najviše bih voleo da prestane rat, da nema bombardovanja i da se Gaza vrati u normalan život".
Kaže da bi se vratio u Gazu jednoga dana kada bi se situacija promenila.
- Sada tamo nema života - rekao je Amjad.
Priča da je u Gazi od početka rata bilo jako teško naći hranu, a i kada bi se našla bila je jako skupa. Bilo je, kako kaže, teško i bez vode.
Svetski program za hranu UN (WFP) saopštio je 17. novembra da je skoro svim od dva miliona stanovnika Pojasa Gaze očajnički potrebna pomoć u hrani, upozoravajući da se civili suočavaju s mogućnošću gladovanja.
Istog dana je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je veoma zabrinuta zbog širenja bolesti u Gazi, jer su nedelje izraelskog bombardovanja dovele do toga da se stanovništvo gura u skloništima, uz oskudice hrane i čiste vode.
Četvorogodišnji dečak priča o bombardovanju
Angelinina majka Aleksandra Kovačević pratila je na televiziji šta se dešava u Gazi.
- Kako je bilo majci? Ne možete da spavate, ne znate šta će biti na kraju. Strah, ne znate da li će uspeti da pređu, kada će to da bude - ispričala je ona.
Kaže da su tri nedelje čekali da se njihova imena nađu na spisku za evakuaciju.
"Jedva sam čekala da zagrlim ćerku i unuke".
Priča da su bili u kontaktu, da je nekada bilo interneta, a nekada nije.
Aleksandra kaže da njen najmlađi, četvorogodišnji unuk stalno priča o bombardovanju.
"Kako im je kuća srušena, dim, zvukovi, avioni".
Prema njenim rečima, njihov stan u gradu Gaza je srušen u bombardovanju izraelske vojske.
Nekoliko dana od početka najnovijeg rata u Gazi i poziva izraelske vojske Palestincima da idu na jug, ova porodica je to i učinila.
- Moj zet i ćerka rešili su da uzmu decu i da se pomere na jug prema Rafi, prema granici sa Egiptom, misleći da će biti sigurnije. Iznajmili su kuću i tamo su živeli - ispričala je Aleksandra.
Angelinin otac Imad el Kourm kaže da se brinuo za ćerku i njenu porodicu.
"Oni su živeli u velikom strahu. Mi smo molili Boga da budu živi i zdravi".
Angelinini roditelji kažu da su zahvalni ambasadama Srbije u Tel Avivu i Kairu koje su radile na evakuaciji njene porodice.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je 21. novembra da je reč o koordinisanoj aktivnosti Ministarstva i državnih organa Egipta i Izraela, u čemu su aktivno učestvovale ambasade Srbije u Tel Avivu i Kairu.
Izrael je počeo sa udarima na Gazu nakon napada koji je na tu zemlju 7. oktobra izveo Hamas, kojeg su Sjedinjene Države i Evropska unija označile za terorističku organizaciju.
Tada je ubijeno 1.200 ljudi, a više od 200 uzeto za taoce.
Ministarstvo zdravlja kojem rukovodi Hamas kaže da je od tada u Gazi ubijeno više od 13.300 ljudi, od kojih su 5.500 deca.
Svetski lideri poručuju da priznaju pravo Izraela da se zaštiti, ali istovremeno pozivaju da zaustave bombardovanje u Gazi i prekinu rat, poručujući da patnje civila moraju da prestanu.
U međuvremenu su Izrael i Hamas, 22. novembra, dogovorili prekid vatre u Gazi na najmanje četiri dana, da omoguće prolaz pomoći i puštanje dela talaca iz Gaze i određenog broja Palestinaca iz izraelskih zatvora.