BRITANSKI PONOS UMALO POTONUO: Nuklearna podmornica doživela težak incident ploveći Atlantikom (VIDEO)

Novosti online 20. 11. 2023. u 19:45

OČIGLEDAN kvar senzora zamalo je dovela nuklearnu podmornicu klase Vangard (Vanguard) Britanske mornarice da potone u opasne dubine, prenosi Obektivno.bg. Ovaj šokantni incident detaljno je opisao britanski “San” (The Sun), koje su svoje informacije prikupile iz pouzdanih izvora.

Foto: Printskrin Jutjub


Podmornica je bila pripremljena za patrolu Atlantikom. U njoj je bila posada od 140 ljudi kada su joj senzori dubine pokvarili. Ovaj kvar je skoro usmerio podmornicu, naoružanu ogromnim balističkim projektilima Trajdent 2, ka nesigurnoj „opasnoj zoni“.

Prema izveštaju “Sana”, katastrofalni pad u ponor je zaustavljen zbog brzog razmišljanja oštroumnih inženjera na brodu. Koristeći rezervni merač dubine, uočili su nekontrolisano zaranjanje i brzo reagovali.

Izvor Suna je naglasio da je, tehnički, podmornica ostala na dubini unutar svog operativnog dometa. Međutim, tokom svakog planiranog dubokog ronjenja, svi članovi posade se prebacuju na akcione stanice - korak koji nije preduzet. Promena dubine je bila nenamerna, pošto je podmornica počela da tone sve dublje. Ne treba razmišljati o potencijalnoj katastrofi koja bi se mogla desiti da je podmornica nastavila da se spušta.

Radi nacionalne bezbednosti, Sun je odlučio da zadrži detalje u vezi sa dubinom spuštanja podmornice i njenim tačnim identitetom. Britanski vojni lideri potvrdili su da je u toku istraga o ovom incidentu, čuvajući detalje u tajnosti.

Uprkos alarmantnom događaju, portparol mornarice je ostao nem po tom pitanju, jednostavno rekavši: „Naše podmornice su i dalje raspoređene širom sveta štiteći naše nacionalne interese”.

Velika Britanija poseduje četiri nuklearne podmornice klase Vangard, izgrađene 1990-ih: HMS Victorious, HMS Vanguard, HMS Vigilant, and HMS Vengeance.
Trenutno, prema nalazima novina, samo dve su trenutno aktivne, dok je još jedna spremna za popravku. Četvrta je na rigoroznim pomorskim ispitivanjima nakon popravki.
Integrisani pregled bezbednosti, odbrane i spoljne politike Ujedinjenog Kraljevstva iz 2021. godine objavio je da će ove podmornice biti zamenjene podmornicama klase Drednot (Drednout) do ranih 2030-ih.

Geneza klase Vangard može se pratiti do ranih 1980-ih kada ih je koncipiralo Ministarstvo odbrane, što je bio jedan od njihovih završnih akata kao autoriteta za dizajn ratnih brodova Kraljevske mornarice.

Početne dizajne su zatim proširili Vickers Shipbuilding and Engineering [VSEL], sada poznati kao BBAE Systems Maritime – Submarines, koji su bili bazirani u Barou-in-Furnesu.
Ove podmornice su od samog početka trebale da budu nosači na nuklearni pogon balističkih projektila, sa kapacitetom za nošenje projektila UGM-133 Trajdent 2 (Trident). Shodno tome, njihov odeljak za rakete deli dizajn sličan američkoj klasi Ohajo, koja takođe koristi UGM-133 Trajdent 2.

Ova posebna potreba dovela je do toga da je klasa Vangard pretekla svoju prethodnicu, klasu Resolution, koja je bila opremljena raketama Polaris. Teške od skoro 16.000 tona, podmornice klase Vangard najteže su ikada u Kraljevskoj mornarici.

Ogromna veličina klase Vangard zahtevala je izgradnju pristaništa Devonšir u Barou-in-Fernesu, izgrađene posebno za njih između 1982. i 1986. godine.

U pripremi za podmornice klase Vangard i njihove projektile Trajdent 2, i HMNB Clyde i the Royal Naval Armaments Depot Coulport u Faslaneu prošli su opsežnu obnovu počevši od 1985. Brodogradilište Rosyth je takođe značajno poboljšano.

Ova rekonstrukcija je obuhvatila poboljšane „postrojenja za rukovanje, skladištenje, obradu naoružanja, pristajanje, pristajanje, inženjering, obuku i remont“ sa procenjenom potrošnjom od 550 miliona funti.

Premijerka Tačer 3. septembra 1986. u Devonšir Dock Hall-u svečano je položila je kobilicu HMS Vangard. Nakon toga je porinuta 1992. i puštena u rad 1993. Rasprava o tome da li četvrto plovilo, Vengenc, treba da bude rashodovano, vodila se 1992. godine, ali je na kraju Ministarstvo odbrane dalo narudžbu i za njega u julu 1992. i pušteno je u rad 1999.


AVANGARDNO ORUŽJE/SISTEMI

Podmornice klase Vangard imaju kapacitet za 16 cevi za balističke rakete, iako od Strateške revizije i bezbednosne analize iz 2010. godine, Kraljevska mornarica koristi samo osam od njih, od kojih svaka sadrži balističke rakete Trajdent 2 koje se lansiraju sa podmornica i natovarene sa do osam nuklearnih bojevih glava.

Ove podmornice takođe imaju četiri torpedne cevi od 21 inča [533 mm] i opremljene su naprednim teškim torpedom Sperfiš (Spearfish). Ovaj arsenal im omogućava da napadnu pretnje ispod vode i na površini, sa impresivnim dometom do 65 kilometara [40 milja; 35 nmi]. Da bi dodatno poboljšali svoju odbranu, imaju dva SSE Mark 10 lansera sposobna za postavljanje mamaca tipa 2066 i Tipa 2071 i instalirani su sa sistemom presretanja elektronskih mera podrške UAP Mark 3 [ESM].

Još jedna istaknuta karakteristika je kompozitni sonar Thales Underwater Systems Tipe 2054. Ovaj multi-modni, višefrekventni sistem uključuje sonare 2046, 2043 i 2082. Konkretno, Tip 2043 je aktivni/pasivni sonar za pretragu postavljen na trup, Tip 2082 pasivni sonar za presretanje i domet, a Tip 2046 niskofrekventni sonar vučenog niza koji pruža mogućnosti pasivne pretrage.

Modernizacija flote je u toku, a sonari omogućavaju nadigradnju otvorenom arhitekturom putem komercijalne gotove tehnologije. Navigacioni radar tipa 1007 I-band olakšava navigaciona pretraživanja, a u toku su planovi za opremanje podmornica novim zajedničkim borbenim sistemom. Imaju dva periskopa, model pretraživanja CK51 i model napada CH91. Oba periskopa dolaze sa TV i termovizijskim kamerama, kao i tradicionalnom optikom.

Klasa Vangard je prvobitno bila pionir jedinstvenog komandnog sistema podmornica [SMCS] koji je kasnije usvojila i klasa Trafalgar.

BONUS VIDEO - RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta

Pogledajte više