NEMAČKA VLAST NE ŽELI ERDOGANA U JAVNOSTI: Turski predsednik stiže u posetu Berlinu, nikad hladniji odnosi dve zemlje
TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan i nemački kancelar Olaf Šolc sastaće se danas u Berlinu.
Foto: EPA
Očekuje se da će glavna tema razgovora biti eskalacija sukoba u Pojasu Gaze, o čemu Turska i Nemačka imaju različite stavove.
Na sastanku će biti reči i o različitim aspektima bilateralnih odnosa, pitanjima koja se odnose na interakciju unutar NATO-a, problemima migracija i ukrajinskom sukobu.
Erdogan bi takođe mogao da zatraži od Šolca da Ankari obezbedi borbene avione "eurofajter tajfun".
Atmosfera između Berlina i Ankare je ledena. Razlog za to je rat na Bliskom istoku, a pre svega različiti stavovi o Izraelu i Hamasu. To nisu dobri predznaci za posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Nemačkoj, koja počinje ovog petka (17. novembar), a trebalo bi da se produži najverovatnije i u subotu.
Erdogan je više puta koristio oštre reči govoreći o Izraelu, a branio je Hamas. Izrael već 75 godina pokušava da „uspostavi državu na zemlji koja je ukradena od palestinskog naroda“, rekao je Erdogan nedavno u Ankari. I još: legitimitet Izraela doveden je u pitanje zbog „njegovog sopstvenog fašizma“.
Na konferenciji za novinare održanoj u utorak u Berlinu, nemački kancelar Olaf Šolc ocenio je da su te izjave turskog predsednika „apsurdne“. Izrael je demokratija, rekao je, „to takođe mora biti veoma jasno rečeno i u to nema sumnje“.
Erdogana je oštro napao i predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozef Šuster: turski predsednik, rekao je, „koristi svoju propagandu da podstakne nerede na nemačkim ulicama i sprovodi psihološki teror nad Jevrejima u Nemačkoj“.
U Berlinu ima dosta političara koji tvrde da je bilo bolje u potpunosti otkazati posetu u ovo osetljivo vreme. Za nemačku vladu to nije dolazilo u obzir. U tom stavu vladu podržava i lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc. Turska je, kaže, previše važna za Nemačku, a i Nemačka za Tursku.
Tako misli i poslanik CDU zadužen za spoljnu politiku Roderih Kizeveter. On ipak podseća i na skandal koji se dogodio tokom posete palestinskog predsednika Mahmuda Abasa Berlinu sredinom avgusta 2022.
- Situacija poput prošlogodišnje, kada je Abas poricao Holokaust, a da mu se kancelar nije suprotstavio, ne sme više da se ponovi - rekao je Kizeveter.
To ni u vladi niko ne želi i atmosfera je zato izuzetno napeta. U Berlinu vlada velika bojazan da će Erdogan iskoristiti posetu da podstakne raspoloženje protiv Izraela i Jevreja u Nemačkoj među milion i po Turaka koji žive u Nemačkoj. U Berlinu su svesni da je oko dve trećine turskih državljana koji žive u Nemačkoj glasalo za Erdogana na izborima prošle godine.
To je jedan od razloga zašto je program posete „siromašan“ sastancima sa zvaničnicima. Erdogan stiže u petak po podne i primiće ga savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Nakon toga na programu je večera sa kancelarom Šolcom u sedištu vlade. Još uvek nije jasno da li će biti održana i konferencija za novinare, piše "Dojče vele".
Vlada želi da se, koliko god je to moguće, izbegne da se Erdogan pojavljuje u javnosti, na ulicama i trgovima Berlina. Na olakšanje Nemačke, nije planiran zajednički odlazak dva predsednika na fudbalsku utakmicu Nemačke i Turske, koja se igra u subotu na Olimpijskom stadionu u Berlinu – što je inače bila želja mnogih Turkinja i Turaka koji žive u Nemačkoj.
U Berlinu se krajnje nerado sećaju Erdoganovog govora na stadionu u Kelnu u maju 2010. godine, kada je pozvao petnaestak hiljada okupljenih sunarodnika da se integrišu i nauče nemački, ali je i dodao: „Niko od vas ne može da očekuje da se asimilujete.“
Ali Erdogan zna i to da Turska, s obzirom na ekonomsku krizu, zavisi od dobrog poslovanja s Nemačkom. A i Ankara je takođe važna za Nemačku i Evropsku uniju, jer Turska još uvek može da pomogne u ograničavanju broja izbeglica koje dolaze u Evropu.
Pre sedam godina, na vrhuncu izbegličke krize, Erdogan se dogovorio s EU da zaustavi krijumčarenje ljudi na turskoj granici i da vraća one migrante čiji su zahtevi za azil u Grčkoj odbijeni. Ankara je zauzvrat dobila milijarde za zbrinjavanje i smeštaj tih ljudi. Taj pakt je trenutno manje-više na ledu, ali se EU nada njegovom oživljavanju.
Mari-Agnes Štrak-Cimerman, poslanica vladajućih nemačkih liberala FDP zadužena za spoljnu politiku, takođe smatra da je Evropi potreban Erdogan, pa i zbog rata na Bliskom istoku.
- Važno je da se tamo rat ne proširi, a naravno da i Turska tu takođe ima ulogu. Zato moramo da razgovaramo jedni s drugima – pitanje je samo s kojim stepenom otvorenosti - rekla je Štrak-Cimerman.
Politički Berlin traži od kancelara Olafa Šolca da se suprotstavi mogućim Erdoganovim gafovima. Odnos između dvojice političara hladan je od samog početka. Takav je bio već tokom prve Šolcove posete Turskoj na funkciji kancelara u martu 2022.
Nakon toga, uzvratna poseta Berlinu prvobitno je odložena, da bi zatim, pre terorističkog napada na Izrael, bila pomerena za novembar. U svakom slučaju, u Berlinu će biti podignut najviši stepen bezbednosti kada dođe turski predsednik. Verovatno će biti slično kao tokom Erdoganove posete 2018. kada su na krovovima bili raspoređeni snajperisti, kada je na dužnosti bilo više od 4.000 policajaca, a u sedištu vlade vladalo pravo vanredno stanje. To je pre svega zato što hiljade Kurda žele da u subotu demonstriraju u znak podrške zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), a protiv politike koju Ankara vodi prema Kurdima.