BUNDESVER KIČMA BEZBEDNOSTI EVROPE: U novim Smernicama nemačke odbrane ne pominju se saveznici SAD, Francuska i Velika Britanija
IZJAVA nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da Bundesver u budućnosti treba ponovo da bude sposoban za rat, odjeknula je i šire od Evrope, za koju je vlada kancelara Olafa Šolca, nedavno ocenila da možda neće biti pošteđena oružanih dejstava. Nemačka, smatra Berlin, treba da ispuni vojnu odgovornost kao najmnogoljudnija i ekonomski najjača zemlja Evrope.
Foto AP
U novim smernicama odbrambene politike izraz da ratna sposobnost treba da postane maksima novog shvatanja Bundesvera, pominje se čak šest puta. Smernice su, inače, obavezujuća osnova nemačke odbrambene politike i revidiraju se svakih deset do 15 godina. Poslednji put je to bilo 2011, kada je ministar odbrane bio Tomas de Mezijer iz redova demohrišćana. U novim smernicama ne pominju se tradicionalni saveznici SAD, Francuska i Velika Britanija.
Ruska Federacija opisana je u dokumentu kao "najveća trajna pretnja miru i bezbednosti u evroatlantskom prostoru". Generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer kaže, imajući u vidu Rusiju, da će Nemačka i njeni partneri u NATO, morati ponovo da se nose sa vojnom pretnjom ravnopravnog protivnika. I Šolc polazi od toga da bi rat u Ukrajini mogao da traje veoma dugo. Na konferenciji Bundesvera, ocenio je "da je mirovni poredak u opasnosti" i priznao da je Nemačka dugo premalo ulagala u odbranu.
Pistorijus, kao i Šolc, želi da Bundesver bude "kičma evropske bezbednosti" i postane "dugoročni i pouzdani kamen temeljac konvencionalne odbrane u Evropi". Samom Bundesveru donekle je dodeljena uloga "partnera za podršku". To znači da bi trebalo da postane vojni uzor i nacija-pomagač manjim članicama NATO, kad je, recimo, reč o planiranoj zajedničkoj protivvazdušnoj odbrani "Evropski nebeski štit" koji je pre godinu dana pokrenula Nemačka.
Pored Nemačke, potpisnice su, pre godinu dana, bile Velika Britanija, Slovačka, Norveška, Estonija, Letonija, Mađarska, Bugarska, Belgija, Češka, Finska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Slovenija. U međuvremenu, priključile su se Danska, Švedska, Austrija i Švajcarska.
Kod takvih projekata radi se i o zajedničkoj nabavci sistema naoružanja. Na konferenciji Bundesvera kancelar je pozvao druge nacije da se pridruže. Šolc nema problem da razgovara sa industrijom i pita šta ona može da uradi, budući da je zbog rata u Ukrajini potrebna dugoročna promena odbrambene politike. To zahteva dugoročne nabavke od industrije oružja koja može da se raduje "punim knjigama porudžbina".
Šolc obećava da će Bundesveru biti trajno zagarantovano dva odsto bruto društvenog proizvoda, sve do tridesetih godina ovog veka. Dojče vele napominje da u ovom planu postoji problem, a to je činjenica da aktuelni kancelar nema politički legitimitet za dugoročne odluke. Što se vojske tiče, njoj je neophodna promena mentaliteta da bi bila sposobna za rat, vele zvaničnici.
Ubrzana nabavka oružja
OČEKUJE se da će do kraja godine kroz Bundestag proći 50 projekata nabavki oružja. Tada bi dve trećine specijalnog fonda Bundesvera od 100 milijardi evra verovatno bile ugovorno vezane. Novac, obezbeđen kreditom, mogao bi u potpunosti da bude potrošen najkasnije do 2027/2028. godine.