IFIMES TVRDI: Rat između Izraela i Hamasa težak poraz za Tel Aviv bez obzira na ishod

IFIMES navodi da se, što se tiče iznenađenja, nije očekivalo da će Hamas pokrenuti rat protiv Izraela koji je tvrdio još od oktobarskog rata 1973. godine, da se to više nikada neće ponoviti.

To se ponovilo, i to nije učinila regularna vojska, već vojna organizacija čije naoružanje i obaveštajne sposobnosti ne dostižu nivo državnih vojnih formacija, zbog čega je to težak poraz za Izrael, bez obzira na ishod rata u narednom periodu, ukazuje IFIMES u najnovijoj analizi pod nazivom "Izrael - Hamas 2023: Kako će izgledati Pojas Gaze dan nakon rata?", navodeći da Hamas ima oko 30.000 pripadnika.

Što se tiče veličine, Hamas je razvio svoje napade koristeći neočekivane vojne kapacitete na svim nivoima: na kopnu, moru i u vazduhu i to predstavlja drugačiji razvoj događaja od prethodnih napada koji su bili ograničeni na lansiranje improvizovanih raketa prema izraelskim gradovima i naseljima, ukazuje IFIMES.

IFIMES ističe da se Izrael danas nalazi u sličnoj situaciji u kojoj su se našle SAD nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine kada je bio uništen simbol američke ekonomske moći u Njujorku.

-Izraelu je danas potreban rat više nego ikada, nakon Hamasovog napada, kako bi povratio poverenje Izraelaca u sigurnost i stabilnost, kao i uverenje da je Izrael jedina država i utočište jevrejskog naroda, ocenjuje IFIMES.

Takođe ukazuje da bi ovaj rat mogao biti politički kraj izraelskog premijera Benjamina Netanijahua bez obzira na njegove moguće ishode.

Rat koji je u toku pokazao je da palestinske vlasti, predvođene predsednikom Mahmudom Abasom, više nemaju nikakav uticaj na razvoj događaja, dok se Hamas nametnuo kao glavna figura koja diktira političku i vojnu agendu sukoba, ocenjuje IFIMES podsećajući da je Hamas nasilno proterao iz Gaze palestinsku vlast 2007. godine.

Što se tiče stava Rusije povodom rata Izraela sa Hamasom, IFIMES ističe da je Moskva, za razliku od SAD, Velike Britanije i nekih drugih evropskih zemalja, odbila da Hamas kvalifikuje kao terorističku organizaciju.

U analizi se ocenjuje da je Rusija pokušala da dobije političke poene nakon početka sukoba 7. oktobra i da je ruski predsednik Vladimir Putin označio "američku subverzivnu politiku" na Bliskom istoku kao glavni uzrok sukoba između Izraela i Hamasa.

"Zapravo, pored strategije neutralnosti prema ovom sukobu, Rusija pokušava da skrene pažnju sa svoga rata protiv Ukrajine", ističe IFIMES.

Ukazuje da kada je reč o stavu Kine prema ratu Izraela sa Hamasom, Peking ulaže sve napore da se sukob ne bi proširio na region Bliskog istoka, kao i da su SAD zatražile od Kine da upotrebi svoj politički uticaj da spreči širenje tog sukoba.

Vašington očekuje da će prijateljstvo Kine i Irana, koji podržava Hamas, doprineti smirivanju sukoba, ističe IFIMES.

Istovremeno ukazuje da sukob u Gazi predstavlja veliko iskušenje za Tursku spoljnu politiku jer je prisilio Ankaru da vrati pažnju na konflikte u regionu Bliskog istoka.

Rat u Gazi je poremetio turske planove za normalizaciju odnosa sa Izraelom, kao i planove turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da poseti Izrael, ukazuje se u analizi i podseća da je Erdogan rekao 25. oktobra da Hamas nije teroristička organizacija, već nacionalno-oslobodilački pokret koji brani svoju zemlju.

Turska nema mogućnosti da bude posrednik u mirovnim pregovorima zbog toga što ni Izrael, niti Hamas ne veruju u njenu ulogu, ocenjuje IFIMES.

Postavljajući pitanje ko će voditi Pojas Gaze dan nakon rata?

IFIMES ističe da postoji nekoliko opcija: prva je da Izrael direktno upravlja Pojasom Gaze (kao što upravlja zonom C unutar okupirane Zapadne obale).

Druga opcija je da arapske zemlje (Egipat, a možda i Katar) upravljaju Gazom sve do povratka organa Palestinske samouprave u Gazu, što je malo verovatno dan nakon završetka rata, jer se može stvoriti percepcija da će palestinske vlasti simbolično ući u Pojas Gaze "na izraelskim tenkovima".

IFIMES ističe da Izrael mora početi da razmišlja već sada o situaciji posle poraza Hamasa.

Američki institut za Bliski istok iz Vašingtona predlaže uspostavljanje "prelazne administracije za upravljanje Pojasom Gaze" da bi palestinske vlasti mogle da preuzmu tu ulogu postepeno, najmanje tri godine nakon završetka rata.

Hamasova operacija i izraelski odgovor predstavljaće stratešku prekretnicu ne samo u izraelskim odnosima s Hamasom i Pojasom Gaze, već i u izraelskom pristupu palestinskom pitanju u celini jer Izrael veruje da ovaj rat nije samo protiv Hamasa, već protiv svih strana osovine koje su mu neprijateljske (Hezbolah, Iran i njegove formacije u Siriji, Iraku, Jemenu), zaključuje IFIMES.

Ističe da bi povratak za pregovarački sto za postizanje konačnog mirovnog sporazuma da bi izraelski i palestinski narod živeli jedan uz drugi bio još jedna istorijska pobeda Izraela.

BONUS VIDEO - UZNEMIRUJUĆI SNIMCI IZ POJASA GAZE: Pripadnici Hamasa hvataju taoce na granici sa Izraelom