NEPOŽELJNI I SOROŠEVI FAKULTETI: Posle fondacije američkog milijardera, Moskva "prozrela" i njegov univerzitet
GODINAMA traje postupak "čišćenja" Rusije od institucija američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša (93).
Foto: EPA
Fondacija ovog kontroverznog biznismena koji se više bavio politikom nego biznisom, tačnije, Fond za otvoreno društvo i istoimeni institut, stavljeni su na crnu "listu za zaustavljanje" stranih nevladinih organizacija, još 2015. a pet godina kasnije, Moskva je proterala Vanesu Kogan, direktorku jednog od Soroševih projekata "Stičing džastis inišativ".
Njena aktivnost na pretežno muslimanskom području dovela je do tenzija sa lokalnim liderima, poput Ramzana Kadirova, lidera Čečenske Republike. Sada je na redu Sorošev univerzitet, za koji u Kremlju kažu da nema šta da traži u Rusiji.
Kako se navodi u obrazloženju odluke, takozvani Centralnoevropski univerzitet(CEU), osnovan 1991. godine, promoviše antirusku politiku. Ova visokoškolska ustanova više je fokusirana na diskreditaciju ruskog političkog rukovodstva i Specijalne operacije u Ukrajini, nego na obrazovnu delatnost, precizira se u obrazloženju.
Predavači na CEU, posebno su, godinama, insistirali na potiranju istine o Drugom svetskom i Hladnom ratu, kao i na nametanju američkog načina mišljenja Zapadnoj Evropi i naročito studentima u Rusiji. CEU se najdirektnije stavio u službu američkog predsednika Džozefa Bajdena koji poziva na stvaranje novog svetskog poretka, zasnovanog isključivo na američkim vrednostima. Mađarska je već zabranila CEU, a sada to čini i Rusija, koja je došla do zaključka da je i ova Soroševa institucija u službi iste globalističke politike kao što su to Fond otvoreno društvo i Institut za pomoć otvorenom društvu, koje je Moskva negativno ocenila još pre osam godina.
Crna lista
U "Patriotski stop-spisak" Saveta RF, ušli su Otvoreno družtvo Džordža Soroša, Nacionalni fond za demokratiju, Međunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut za međunarodna pitanja, Fridom Haus, Fond Čarlsa Stjuarta Mota, Fond obrazovanje za demokratiju. Na listi organizacija za koje SF tvrdi da se njihov rad sastoji u uticaju na političku situaciju u Rusiji, su i Istočnoevropski demokratski centar, Svetski kongres Ukrajinaca, Ukrajinski svetski koordinacioni savet, Krimska misija za ljudska prava. Te NVO, finansiraju se iz budžeta stranih država, što daje osnova da se govori o "mekoj agresiji" protiv Rusije i njenog naroda. Rusko tužilaštvo je ranije zabranilo rad američkog fonda Makarturova.
- Otkriveno je da aktivnosti Fonda i Instituta za pomoć otvorenom društvu predstavljaju pretnju temeljima ustavnog poretka Ruske Federacije i državnoj sigurnosti - saopštio je tada tužilac.
Rusija tada nije ponudila dodatno objašnjenje za odluku, ali je Soroš godinu kasnije, više puta pozivao Zapad da osigura paket finansijske pomoći za Ukrajinu u iznosu od 50 milijardi dolara da bi se, kako je rekao, "nacija zaštitila od agresivnog suseda".
Soroš je Fond otvorenog društva počeo da finansira 1979. godine pošto je njegov investicioni fond dosegao vrednost od 100 miliona dolara, a lično bogatstvo četvrtinu te sume. Svoju aktivnost, započeo je stipendiranjem Južnoafrikanaca pod aparthejdom. Soroševa mreža fondacija koje navodno propagiraju ljudska prava, slobodu izražavanja, javno zdravstvo i edukaciju, u međuvremenu, proširila se na 70 zemalja sveta.
Fondacija Otvoreno društvo (OSF) objavila je letos da planira povlačenje iz dela svojih aktivnosti u EU, a pažnju preusmerava na druge krajeve sveta, kao što su Zapadni Balkan i postsovjetske zemlje. Organizacija, koja godišnje dodeljuje oko 1,5 milijardi dolara širom sveta, nastaviće da finansira programe u Evropi, uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Kirgistan i Zapadni Balkan, putem nacionalnih fondacija.
U junu je najavljeno da će Soroš svoju Fondaciju, vrednu 25 milijardi dolara, predati sinu Alexandru, a u julu su predstavljeni planovi za otpuštanje 40 odsto zaposlenih širom sveta, "u sklopu strateških promena".