KIJEV U VELIKOM PROBLEMU: Ozloglašeni ruski dron Lancet sada može sam da lovi mete (VIDEO)

Ruski Telegram kanali su ukazivali na video zapis sa Lancetove nosne kamere dok su se približavali meti. Uočio je zelenu kutiju oko mreže za ciljanje sa porukom „cilj je pronađen“. Ovo sugeriše da Lancet sada može da radi autonomno, otkrivajući i prepoznajući mete nezavisno.

Ako je tačno, ta sposobnost označava još jednu prekretnicu u evoluciji čuvene “lutajuće municije”. Pojavio se kao oružje koje najviše definiše rat, sa nekoliko desetina video snimaka koji pokazuju kako uništava ukrajinsku artiljeriju sovjetskog porekla i evropske i američke haubice poput M777, Paladin i samohodnih topova poput poljskog KRAB-a. Čak je uništio nekoliko radara protivvazdušne odbrane i raketa zemlja-vazduh (SAM) poput S-300.

Rusija je predstavila seriju bespilotnih letelica (UAV) Lancet nakon taktičkog povlačenja iz Hersona u novembru prošle godine nakon što je Ukrajina počela da gađa dugačke i ranjive linije snabdevanja koje su hranile njenu artiljeriju. Ovi dronovi su uništili 45 odsto vučne i samohodne artiljerije od početka rata u februaru 2022. godine.

MLRS I SPG AUTOMATSKI IDENTIFIKOVANI I UNIŠTENI

Navodi se da se uništavanje višestrukog raketnog sistema RM-70 (MLRS) dogodilo 18. oktobra u blizini grada Ščerbinovka, Torecki okrug, devet kilometara od fronta.

Prema vodećem ruskom Telegram kanalu Military Chronicles, „tehnologija prepoznavanja ciljeva je ranije testirana...u borbenim uslovima kako na malim bespilotnim letelicama Lancet-1, tako i (tada) na velikim bespilotnim letelicama Lancet-3“.

Ovo sugeriše da će ruske kopnene snage sada početi masovnu upotrebu dronova sposobnih da daju prioritet ciljevima, kao što je obećao programer ZALA. „(Oni) već automatski deluju na bojnom polju”.

MANE UKRAJINE?

Kao prvo, oba napada su se desila u jesensko-zimskoj sezoni. Sezona bi mogla da zakomplikuje zadatak Oružanih snaga Ukrajine (VSU) da uspešno prikriju svoje kopnene sisteme od boje lišća u sezoni jesen-zima.

Ovo dodatno poboljšava preciznost sistema za automatsku identifikaciju cilja, kome neće trebati vreme da se cilj razlikuje od okoline.

Čak i kada nastupi potpuna zima ili postoje okruženja u kojima kamuflaža postaje laka, to ne garantuje da bi sistemi za automatsku identifikaciju cilja mogli loše da rade.
To je zato što su slike mnogih neprijateljskih sistema unapred učitane u memorijsku banku takvih dronova, čime se pomaže automatska identifikacija kroz siluetu ili široki obris, pokrećući sekvencu napada.

U takvoj situaciji, VSU će možda morati da povuče svoju artiljeriju iz dometa Lanceta i ustupi teren Rusima. To, međutim, ne mora da se kvalifikuje kao dilema za Ukrajinu.
Birajući između rizika od gubitka teškog oružja jer je ono postavljeno ispred, povlačenja nazad i dopuštanja protivniku da uđe bez otpora, vojska bi umesto toga išla na prvo.
VSU može da pronađe bolju kamuflažu, taktiku prikrivanja, optimalnije postavljanje artiljerijskih sistema i strožiju disciplinu kretanja i gađanja. Američki inženjeri i tehničari na terenu nezvanično u Ukrajini uvek mogu da pomognu u organizovanju razrađenog, ali sigurnog načina da se zaglavi ili obori Lancet-3 sa minimalnim oštećenjem jezgra i prouči njegovu slabost.

Dilema, ako postoji, je između ulaganja vremena i resursa u pronalaženje kontramera naprednim sposobnostima Lanceta i nastavka odolevanja ruskom napadu. Nije između povlačenja teškog naoružanja koje i dalje može da pogodi ruske kopnene položaje.
Ali to svakako nudi ruskim kopnenim snagama ogromno taktičko olakšanje jer skoro eliminiše zadatak nadzora pre napada, jer posada sada mora da programira i lansira dron iz katapulta. Sa funkcijama automatskog traženja i hvatanja ciljeva, jedinica može odmah da promeni poziciju i spreči da bude praćena ukrajinskim elektronskim ratovanjem (EW).

KOJI JE NADOGRAĐENI LANCET KORIŠĆEN?

Nije, međutim, poznato da li su sve ruske jedinice na liniji fronta dobile nadograđene Lancet-3. Sredinom septembra, ruski Lancet-3 uništio je MiG-29 ukrajinskog vazduhoplovstva (UAF) u vazdušnoj bazi Dolgincevo u blizini Krivog Roga u Južno-Centralnoj Ukrajini.

Posmatrači su primetili kako je lokacija bila skoro šezdeset kilometara od fronta, zaključujuči da se Lancet-3 koji se koristio u napadu imao poboljšani radijus koji je uvećan na više od 60 kilometara sa 40 km.

Pre toga, u martu, RIA Novosti je prijavila da Zala sprema u uvođenje nadograđene verzije sa „novim optičkim elektronskim sistemom za vođenje i upravljanje sistemom za upravljanje i poboljšanom kontrolom i moćnijom bojevom glavom“. Međutim, nije pomenut produženi opseg kao deo nadogradnje.

Drugi izveštaj je citirao zvaničnike Zala Aero koji spominju još napredniju varijantu Lancet-3, koji se naziva IZDELIJE 53 (proizvod 53). „Može se daljinski ispaliti sa višestrukog sistema u pokretu, sa bacačem/lanserom 4 × 4 sposobnim da komunicira sa drugim dronovima, omogućavajući da koordinirani napad „rojem dronova“.

To podrazumeva da je Lancet-3 koji je pogodio Češke artiljerijske sisteme iz ove serije, o kojoj i RIA Novosti izveštava, da su iz nadogradnje sa automatskom identifikacijom koju pominje telegram kanal Military Chronicles.

Lancet-3 koji je pogodio MIG-29 mogao bi biti iz druge serije sa produženim opsegom kao nadogradnjom. To je, međutim, jasno i samo je pretpostavka zasnovana na raspoloživim informacijama. Više, jasno se može očekivati iz reportaža iz ruskih medija o programu nadogradnje i serijskog proizvodnog programa.

 

BONUS VIDEO - UZNEMIRUJUĆI SNIMCI IZ POJASA GAZE: Pripadnici Hamasa hvataju taoce na granici sa Izraelom