KOGA SU AMERIKANCI POSLALI U IZRAEL: Savetnici sa bogatim ratnim iskustvom, jedan je i nama poznat

Prema prvim vestima, ministar odbrane SAD Lojd Ostin je neposredno nakon napada Hamasa na Izrael u krizno područje uputio tim snaga za specijalne operacije sa zadatkom da pomogne IDF u obaveštajnim podacima i planiranju u vezi sa naporima za spasavanje talaca.

Ubrzo je potvrđeno da su vojni savetnici Pentagona i stručnjaci za urbano ratovanje poslati da pomognu Izraelu u potencijalnoj kopnenoj invaziji na Gazu – gusto naseljenu palestinsku enklavu koju kontrolišu militanti Hamasa. No, američka vlada je dodala da njene snage neće učestvovati u borbama na terenu u pojasu Gaze.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon F. Kirby izjavio je tokom brifinga u Beloj kući: „Ono što mogu da vam kažem je da je nekoliko relevantnih oficira sa iskustvom za koje verujemo da je prikladno za operacije koje Izrael sprovodi i koje će možda sprovoditi u budućnosti, nalazi u Tel Avivu. Ovi eksperti su otišli u Izrael da podele sopstvena iskustva ali i da postavljaju teška pitanja.”

Agencija Axios je 24. oktobra izvestila da semeđu nekolicinom visokih zvaničnika koje je predsednik Joe Biden 23. oktobra poslao u Izrael nalazi i general James Glynn. Glynn je tamo upućen kao iskusni učesnik u specijalnim operacijama USMC protiv DAEŠ/ISIS u Iraku.

General-potpukovnik USMC James Glynn, bivši komandant Komande za specijalne operacije USMC, upućen je u Izrael kako bi savetovao Izraelske odbrambene snage (IDF) o njihovim trenutnim operacijama i uoči očekivanog kopnenog upada u Gazu.

Zvaničnik Bele kuće nije dao detalje o vrsti saveta koje bi Glynn ponudio Izraelcima, ali je primetio da je on u stanju da iskoristi svoje decenijsko iskustvo kako bi ponudio pomoć oko „šire slike“ sukoba u Gazi.

Na pitanje da li će Glynn direktno savetovati Izraelce, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost nije potvrdio status iskusnog generala ali njegova misija navodno nije povezana sa misijom stručnjaka za urbano ratovanje koje je ranije uputio Austin. U suštini, ono što je najviše preporučivalo ovog generala, to su njegova iskustva stečena u borbi protiv ISIS u Mosulu (16 oktobar 2016 – 20 juli 2017).

General Glynn je, inače, i 27. jula 2022. boravio u Izraelu i sastao se sa rukovodstvom IDF, uključujući i tadašnjeg načelnika štaba general-potpukovnika Aviva Kohavija. Tada je susret bio usmeren na značaj integrisanog sistema vazdušne i raketne odbrane, kao i na stalnu potrebu za jakom regionalnom bezbednosnom saradnjom.

Inače, Glynn nije najviši američki oficir koji je posetio Izrael od terorističkog napada Hamasa 7. oktobra. Još 16. oktobra je komandant Centralne komande USA (CENTCOM), general Michael Erik Kurilla posetio Tel Aviv i sastao se sa visokim izraelskim vojnim liderima, uključujući načelnika štaba IDF, general-potpukovnika Herzi Halevi.

Kurila ima bogato iskustvo iz operacija u Panami, na Haitiju, u Iraku, Siriji i Afganistanu. Jedno vreme je bio zamenik direktora Združenog štaba za specijalne operacije i borbu protiv terorizma. Inače, bio je prisutan i na našim prostorima; učesnik je operacija „Joint Resolve“ u Bosni i Hercegovini (SFOR) i „Joint Guardian na Kosovu i Metohiji(KFOR).

U suštini, Vašington potencira da vojni predstavnici u Izraelu prvenstveno svojim iskustvom treba da pomognu u misiji spasavanja talaca i izbegavanju prekomernih civilnih žrtava. Pri tome, imaju i cilj da otkažu ili bar što više odlože počeak izraelske sveobuhvatne kopnene operacije u pojasu Gaze.

No, vesti o američkim instruktorima u Izraelu pomalo je pomutila vest da u Moskvi boravi delegacija Hamasa kao i iranski zvaničnici. Ovo je bio utoliko veći šok pošto je Rusija imala relativno dobre odnose sa Izraelom i u početku sukoba od 7. oktobra se držala suzdržano, apelujući na obe strane da prekinu dejstva. Naime, u Moskvu je dopitovala delegacija hamasa na čelu sa članom politbiroa, Musa Mohamed Abu Marzuk-om. Abu Marzook je imao susret sa specijalnim predstavnikom Rusije za Bliski istok i Afriku i zamenikom ministra inostranih poslova, Mihailom Bogdanovim.

Istovremeno, u glavnom gradu Rusije nalazio se i zamenik ministra inostranih poslov a Irana, Ali Bageri Kani. On se susreo sa zamenikom ministra inostranih poslova Rusije Mihailom Galuzinom. U petak, 27. oktobra, Abu Mazruk se u iranskoj ambasadi u Moskvi susreo i sa Ali Bagerijem. Kako Iran podržava Hamas, obe posete su izazvale revolt u Tel Avivu i širom država koje jednodušno podržavaju Izrael.

Hamas u Moskvi

No, prema šturim ruskim izveštajima, ovi susreti su organizovani u cilju oslobađanja talaca koji imaju i rusko državljanstvo ali i u cilju pronalaženja mogućnosti za primirje. U danima koji slede pokazaće se kolika je uloga američkih savetnika u izraelskim upadima (koji polako prerastaju u operaciju širokog obima) u Gazu, kao i o pravim ciljevima rusko-iranskih razgovora sa Hamasom.

Naime, do sada su IDF vršili noćna „nasilna izviđanja“ tokom kojih su uništavana locirana uporišta Hamasa, tuneli i utvrđeni zakloni. Nakon tih operacija, uspešnih prvenstveno zahvaljujući dobrim obaveštajnim podacima i mogućnošću „noćnog vida“ elektronskom i optičkom opremom na oklopnim vozilima, dronovima, helikopterima i vizirima šlemova, izraelske snage su se povlačile u svoje granice.

Osim toga, reidi su bili i ispitivanje slabih tačaka u odbrani Hamasa. Očito je da su ovi upadi bazirani na američkim iskustvima iz navedenih sukoba, gde veliki dugotrajni prodori nisu imali uspeh.

IDF krenuo u ofanzivu na Gazu

U noći između 27. i 28. oktobra, nakon do sada nezabeleženog bombardovanja (oko 160 udara), oklopne snage praćene pešadijom ponovo su ušle u pojas Gaze. Nadiruće snage po prvi put sve vreme imaju vazdušnu podršku. Napadi su bili najintenzivniji u pravcu bolnica „Mustashfat dar al-Shifa“ (severni Rimal, 3 km od centra Gaze) i „Al Awda“ u Džabaliji, kao i na Beit Lahia i Bethlehem, gde se nalazi najgušća mreža tunela.

No, IDF se 28. oktobra prvi put nije povukao sa dostignutih pozicija. Izraelska komanda permanentno, putem svih medijskih sredstava, upozorava civilno stanovništvo da se povuče iz svih ugroženih zona. Prema većini izvora, ovo je konačno početak sveobuhvatne kopnene izaelske ofanzive na pojas Gaze.

Inače, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 27. oktobra usvojila veliku rezoluciju o krizi u Gazi, pozivajući na “neposredno, trajno i održivo humanitarno primirje koje bi dovelo do prekida neprijateljstava”.

Rezolucija je trebalo da prekine ćorsokak u UN u vezi sa odgovorom na izraelsko-palestinsku krizu koja je izbila 7. oktobra, gde države članice Saveta bezbednosti nisu uspele da postignu dogovor o četiri nacrta rezolucije.

Nešto pre 16 časova (po njujorškom vremenu), 120 poslanika glasalo je za a 14 protiv, uz 45 uzdržanih glasova. Generalna skupština je nešto ranije odlučila da je za usvajanje rezolucije potrebna dvotrećinska većina glasova članova. No, početak napada samo nekoliko časova kasnije, pokazao je da UN nemaju više nikakv uticaj na stanje na terenu.

Ujedno, pokazao se i rezultat boravka Hamasa u Moskvi – odlučeno je da se oslobodi 8 talaca rusko-izraelskog državljanstva.

(oruzjeonline.com)

BONUS VIDEO - UZNEMIRUJUĆI SNIMCI IZ POJASA GAZE: Pripadnici Hamasa hvataju taoce na granici sa Izraelom