"LINGIVISTIČKA REŠENJA" NA SAMITU EVROPSKOG SAVETA: Da li je važnija borba protiv terorizma ili pomoć civilima?
ONO što nisu uspeli šefovi diplomatija, pokušavali su danas i probaće sutra lideri zemalja članica EU - da se dogovore oko zajedničkog stava povodom rata između Izraela i Palestine i, u tom kontekstu, o prioritetima.
Foto: Savet Evrope/Ellen Vuibauk
Teško je pre dvodnevnog sastanka bilo zamisliti ujednačenu poziciju dvadesetsedmorke oko ovog gorućeg pitanja. U žiži ove teme je kako i koliko slati humanitarnu pomoć narodu u Gazi.
Sastanak, čiji je početak zakazan za danas popodne, karakterisale su različite pozicije zemalja članica. Francuska, Belgija i Španija su, na primer, zahtevale "humanitarnu pauzu", što je izraz koji je Nemačka odlučno odbijala. Berlin smatra da je ova jezička formulacija u potpunoj suprotnosti s pravom Izraela da se brani od terorističkog napada.
Osim što su dve vodeće zemlje Unije razjedinjene po ovom pitanju, istovremeno se oko njih stvarao i blok. Slovenija je, tako, na strani onih koji slanje humanitarne pomoći stavljaju u prvi plan, a Češka, na primer, među onim državama koje se svrstavaju uz poziciju Nemačke.
Iza svega ovoga krije se i mogućnost traženja političkog izlaza iz krize. Jer, imajući u vidu da je EU, istovremeno, najveći trgovinski partner Izraela, ali i najjači organizator humanitarne pomoći za Palestince, mnogi računaju na to da bi EU mogla da bude i značajan partner u posredovanju za primirje. Ali, da bi to toga došlo, mora prvo da se utanači stav da li je jače pravo borbe protiv terorizma ili pomoći ugroženom stanovništvu.
Milijarde za Ukrajinu
UZ usaglašavanje stavova oko Izraela i Palestine, šefovi država ili Vlada na dvodnevnom samitu koji je počeo danas imaju i slanje finansijske pomoći Ukrajini. u pitanju je paket od 50 milijardi opšte i vojne pomoći u iznosu od 20 milijardi.
Probijanje ovog "začaranog" kruga našlo se, tako, prvi put direktno na stolu među liderima zemalja članica, od kako je Hamas početkom ovog meseca, napao Izrael. Iako su zemlje članice združeno osudile napad Hamasa, pristup je ipak iznijansiraniji. To se najbolje ogleda u odnosu prema stavu o "humanitarnoj pauzi" koja, za jedan deo država, automatski znači i smanjenje odbrambenih kapaciteta Izraela. Za druge, slanje potrebne humanitarne pomoći u kritično područje Gaze, praktično nije moguće.
Jedno od "lingvističkih" rešenja moglo bi da bude prebacivanje pomenutog pojma u množinu, odnosno zagovaranja "humanitarnih pauza", kratkih stanki između vojnih akcija, dovoljno dugih da bi se izvršilo ciljano doturanje pomoći, a opet kratkih da bi se ugrozila izraelska koncepcija. Od svega zavisi i mir i red u Evropi, jer postoji ogromna zabruntost zbog širenja sukoba među mnogobrojnom jevrejskom i arapskom populacijom na tlu Starog kontinenta, o čemu već svedoče ozbiljni incidenti.