JOŠ JEDNA VARNICA PRETI SVETU: Prijem Švedske u NATO posle saglasnosti Turske mogao bi dodatno da uzbrka strasti
Švedska je na dobrom putu da postane nova, 32. članica Severnoatlantske alijanse. Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, zemlje koja je do sada jedina, uz Mađaraku, kočila ulazak Stokholma u NATO, potpisao je protokol sa saglasnošću oko prijema, koji je sada predat turskom parlamentu na usvajanje.
Foto: Printskrin/Jutjub/Kosovo onlajn
Očekuje se da ta ratifikacija bude samo formalnost, baš kao i aval Budimpešte. Posle toga, nema prepreka da ova skandinavska zemlja uplovi i jato Alijanse. To bi moglo da izazove dodatne napetosti s Moskvom.
Imajući u vidu ekspresnu brzinu kojom je to prethodno uradila Finska, vreme do prijema, za koje je potreban konsenzus, moglo bi da se meri danima.
Dugi niz decenija, zbog specifičnih istorijskih odnosa sa Moskvom i blizine Sovjetskog saveza, Švedska i Finska su ostale vojno neutralne. Sve se iznenada promenilo ratom u Ukrajini, kada su se u Helsinkiju i Stokholmu u tom kontekst zabrinuli za sopstvenu bezbednost.
Zvanična Ankara je, međutim, 17 meseci kočila ulazak Švedske, usled ljutnje zbog toga što su utočište u ovoj zemlji našli neki pripadnici Kurdistanske radničke partije (PKK) koje potražuju turske vlasti. Paljenje Kurana na švedskom tlu samo je ojačalo ovaj animozitet.
Sve se naglo promenilo posle stradanja dva švedska navijača koji su ubijeni rukom islamističkog atentatora u Briselu, ali i u vreme turskih pokušaja da posreduje u prekidu vatre između Izraela i Hamasa. Ne treba tražiti nužnu vezu između novih događaja, ali je očigledno postojala namera da se u aktuelnom kontekstu ovo pitanje konačno reši. Tome je svakako doprinela i odluka američkog kongresa da se Turskoj isporuče lovci F16.
Prijem u NATO Švedske, koja ima morsku granicu s Rusijom u Baltičkom moru kod Kaljiningrqdake oblasti, mogao bi s druge strane još više da zategne odnose u svetu, u kome trenutno gori na sve strane, imajući u vidu da taj potez nije po volji Moskvi.