PRED DANAŠNJI SASTANAK LIDERA EU: Nesuglasice u Briselu oko Gaze i Izraela
Pred današnji sastanak lidera, EU ne može da se dogovori šta je preče - borba protiv terorizma ili zbinjavanje civila
Borelj i Mišel "ratuju" datumim, Foto AP
Šta je važnije, pravo na samoodbranu, borba protiv terorizma koji je izazvao sukobe ili slanje humanitarne pomoći i zbrinjavanje napaćenog stanovništva – šefovi diplomatija zemalja članica EU nisu uspeli da se dogovore, pa će, tamo gde su oni, u ćorsokaku, zastali, danas (četvrtak) i sutra (petak) na svom okupljanju pokušati da nastave, do eventualne konačne saglasnosti oko stanja u pojasu Gaze, šefovi država ili vlada dvadeset sedmorke.
Ima onih, koji akcenat stavljaju na to da je Hamas teroristička organizacija, drugi u prvi plan ističu patnju palestinskog naroda, treći akcentuju pravo Izraela da se brani. Svi se u principu slažu da treba poslati humanitarnu pomoć Gazi, ali ne i oko načina kako tačno to da se uradi. Nema saglasnosti ni oko toga da li insistirati na primirju, što je daleko teže postići, ili bar na prekidu vatre, što je u ovom trenutku takođe nemoguća misija, da bi se dostavila pomoć Palestincima.
Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok je poručila da je borba protiv terorizma od suštinskog značaja, ali da u isto vreme treba sve učiniti da bi se sprečile nezamislive patnje dva miliona stanovnika Gaze.
- To je dilema koju je nemoguće razrešiti, ali to moramo zajedno da uradimo – izjavila je ministarka spoljnih poslova Nemačke, zastupajući stav "negde između".
I irski šef diplomatije Mikael Martin naglašava da razume potrebu Izraela da se brani, ali je i dodao da je stepen patnje nevinih civila u Gazi neprihvatljiv, zalažući se za humanitarnu pauzu u sukobima. Uz Irsku, Španija i Slovenija takođe imaju isti stav, usaglašavajući se tako sa pozivom koji je uputio generalni sekreta UN Antonio Guetereš.
ORBAN: SOVJETSKI DIKTATI IZ BRISELA
Mađarski premijer Viktor Orban uporedio je EU sa bivšim Sovjetskim savezom, zbog diktata koji stižu iz Brisela.
- Istorija se ponekad ponavlja – ironično je izjavio mađarski premijer na komemoraciji povodom mađarskog ustanka protiv Sovjeta, istakavši da je "nekadašnja tragedija srećom sada postala samo farsa." - Morali smo da igramo kako Moskva svira. Brisel takođe svira, ali sada igramo samo ako hoćemo.
- Pozivamo na hitno humanitarno primirje kako bi se stvorili koridori za humanitarnu pomoć civilnom stanovništvu – naglasila je slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon.
S druge strane, zvanični Prag je mnogo rezervisaniji.
- Postoji teroristička organizacija koja kontroliše Gazu, koja svakodnevno šalje rakete i koja je izvela varvarski napad na izraelsku teritoriju. Pitanje je, dakle, kako sprovesti taj prekid vatre. Za to su potrebne obe strane – izjavio je češki šef diplomatije Jan Lipavski.
I Rim ima sličan pogled, ali sa još jačom retorikom.
- Ne možemo da kažemo Izraelu da prestane da se brani kada Hamas ispaljuje rakete na njegove gradove – poručio je italijanski ministar Antonio Tajani.
Arturs Krišjanis Karinjš, šef diplomatije Letonije, zemlje koja takođe insistira na borbi protiv terorizma, naveo je da ne postoji "crno-belo rešenje".
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj je istakao da se EU zalaže za brže slanje humanitarne pomoći u pojas Gaze, kao i da će EU zatražiti "humanitarnu pauzu" u sukobima da bi se to sprovelo u delo, ali dogovora još nema. Borelj smatra da nekoliko desetina kamiona humanitarne pomoći iz pravca Egipta nisu dovoljni.
- Važni su veća i brža pomoć, i naročito uspostavljanje osnovnih elemenata koji će omogućiti snabdevanje vodom i strujom – izjavio je.
Do toga kako EU misli da to treba da se uradi eventualno će se doći tek posle sastanka lidera.