SASTANAK LIDERA EU U BRISELU: Na stolu više gorućih tema - Izrael i Ukrajina najvažniji

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivnom pismu članovima Saveta naveo je da se samit održava u vreme velike globalne nestabilnosti i nesigurnosti, koje su nedavno pogoršane dešavanjima na Bliskom istoku, što zahteva hitnu pažnju.

To je prvi samit Evropskog saveta od napada palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra na Izrael, i odmazde Izraela konstantnim bombardovanjem i blokadom Pojasa Gaze kojom upravlja Hamas.

Dok su sve zemlje EU najoštrije osudile napad Hamasa i iskazale zabrinutost za humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze, razlike postoje u naglašavanju prava Izraela na samoodbranu, odnosno zabrinutosti za palestinske civile, prenosi Rojters.

Uoči samita, zemlje EU nisu bile jedinstvene oko toga da li da upute poziv za "humanitarnu pauzu" u sukobu, a neke tvrde da je takva mera od vitalnog značaja za dovođenje pomoći u Gazu, dok druge smatraju da bi ona mogla da ograniči sposobnost Izraela da se brani.

Diplomate koje su govorile za Rojters saopštile su da je EU saglasna oko kompromisnog poziva na "pauze" u sukobu, jer to ukazuje na više kratkih prekida u borbi za određene misije, kao što su oslobađanje talaca ili konvoje pomoći, a ne na formalni prekid vatre.

Lideri EU, među kojima su predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, posetili su Bliski istok kako bi izrazili solidarnost sa Izraelom i podstakli diplomatske napore za sprečavanje da sukob preraste u regionalni rat.

Iako je uticaj EU na sukob skroman, zvaničnici strahuju da bi eskalacija mogla imati ozbiljne posledice po Evropu, što uključuje porast napetosti među zajednicama, moguće napade islamista, kao i veliki priliv izbeglica.

Kada je reč o Ukrajini, Mišel je u pozivnom pismu rekao da će EU nastaviti nepokolebljivu podršku toj zemlji, koliko god bude potrebno.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se na samitu putem video-linka, a podrška Kijevu će biti na prvom mestu u deklaraciji sa samita.

EU i njene države članice poslale su milijarde evra pomoći Ukrajini od operacije ruskih snaga u februaru prošle godine.

Neki zvaničnici i diplomate su izrazili bojazan da bi Ukrajina sada mogla da izgubi deo političke pažnje i resursa sa Zapada, posebno od Sjedinjenih Država, zbog nove krize na Bliskom istoku.

Samit neće moći da ozvaniči planove za 50 milijardi evra finansijske pomoći i više od 20 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini, jer su oni deo šire budžetske rasprave za koju se zvaničnici nadaju da će zaključiti do kraja godine, navodi Rojters.

Na samitu će lideri imati prvu debatu o tom paketu budžeta, za koji diplomate očekuju da će biti sporan.

Evropska komisija je takođe zatražila dodatnih 15 milijardi evra za rešavanje problema migracija i dodatna sredstva za pokrivanje povećanih troškova zajedničkog duga EU u situaciji kada kamatne stope rastu.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je i da će jedna od tema današnjeg samita biti odnosi Beograda i Prištine.