BESPILOTNI VAZDUHOPLOV "PEGAZ": Prvi domaći izviđačko-borbeni dron (VIDEO)

Nosilac razvoja ovog besposadnog vazduhoplova je "Vojnotehnički institut" (VTI) iz Beograda, a platforma je primarno dizajnirana za potrebe Oružanih snaga Republike Srbije. Pored navedenih vojnih zadataka, "pegaz" se može koristiti u civilne svrhe, npr. prilikom prirodnih katastrofa, ali i za policijske operacije.

Proces razvoja pokrenut je u drugoj polovini 2010, dok je prvi primerak domaće BPL prvi put predstavljen javnosti tokom međunarodnog sajma naoružanja i vojne opreme "Partner" 28. juna 2011. godine, pod simboličnom oznakom "pegaz-011". Samo tri meseca kasnije, 4. oktobra, obavljen je i prvi uspešan let.

Nakon konstruisanja i drugog prototipa "pegaza", u njihov dalji razvoji uključila se i Narodna Republika Kina. Zbog toga su 2020. godine inženjeri sa VTI preneli oba primerka u Kinu, gde su letelice opremljene optoelektronskim uređajima, autopilotom, savremenim softverima i komunikacionim podsistemima, prenetih sa kineske BPL CH-92A.

Iako nisu poznati konačni rezultati i ishod opisane saradnje, na ovogodišnjem sajmu "Partner" posetioci su imali priliku da vide delimično izmenjenu verziju "pegaza" sa unapređenim tehničko-taktičkim karakteristikama, o čemu će biti reči na kraju teksta.

KOMPOZITNA KONSTRUKCIJA I LETNE SPOSOBNOSTI

Pri izradi drona korišćeni su savremeni kompozitni materijali uglavnom od ugljeničnih i staklenih vlakana. Ima dva glavna krila i dve repne grede povezane horizontalnim repom (tzv. "twin-boom tail" konfiguracija), kao i stajni trap konstruisan po principu tricikla, kog čine dve glavne noge i jedna nosna noga sa po jednim točkom.

Dužina osnovne varijante "pegaza" je 5,39 metara, najveća visina 4,24 metara, raspon krila 6,34 metara, dok je masa prazne letelice 120 kg, masa opreme se kreće između 30 i 40 kilograma, a maksimalna poletna masa iznosi 230 kilograma.

Ovu besposadnu platformu pogoni dvocilindrični bokser motor smešten u zadnjem delu trupa, jačine 32 kV (43,5 ks) koji pokreće drveni dvokraki potisni propeler. Opisani pogon omogućava da "pegaz" leti brzinama između 130 i 150 km/h u režimu krstarenja i najveću brzinu od 200 km/h.

Operativna visina iznosi 3.000 m, plafon leta 4.500 metara, dok je operativni dolet oko 100 km, a autonomija leta preko osam sati (prema pojedinim izvorima čak i do 12 sati). Poletanje se može izvršiti automatski sa unapred pripremljene betonske piste ili slične površine, kao i sa travnate podloge. Takođe, moguće je i "lansiranje" uz pomoć katapulta, dok se sletanje obavlja ili automatski na pisti ili putem specijalno dizajniranog padobrana, u hitnim slučajevima.

NAORUŽANjE, OPTOELEKTRONSKI UREĐAJI I ZEMALjSKA STANICA

Iako je u početku osmišljen kao isključivo izviđački vazduhoplov, tokom razvoja odlučeno je da "pegaz" ipak bude opremljen i podvesnim tačkama za nošenje vođenih raketa ili modifikovanih vođenih minobacačkih mina kalibra 120 mm.

Stoga se kao primarno naoružanje domaćeg drona često navodi kineska raketa vazduh-zemlja FT-8D, sa satelitskim i inercijskim sistemom navođenja u srednjem delu putanje i poluaktivnim laserskim navođenjem u završnoj fazi leta. Osposobljena je za dejstvo po stacioniranim i metama u pokretu, kao što su tenkovi, oklopna vozila, čamci, lako utvrđeni objekti itd.

Pokreće je dvofazni motor sa kompozitnim gorivom, a njen maksimalni efektivni domet je oko 5,5 km, na visinama između 100 m i osam kilometara. Raketa je teška 10 kg, dok kumulativna bojeva glava sa čeličnim kuglicama teži 4,25 kilograma.

Uređaji optoelektronskog bloka smešteni su sa donje strane središnjeg dela trupa i tu spadaju: dnevna i trmovizijska (ili infracrvena) kamera za prikupljanje slika i video snimaka, odnosno telemetriju u dnevnim i noćnim uslovima; laserski daljinomer i laserski označivač cilja; radar sa sintetičkim otvorom (blendom); i indikator za uočavanje meta u pokretu.

Jedan operativni kompet "pegaz" čine tri opisane letelice, tri daljinska video terminala, po jedna zemaljska stanica za kontrolu i vođenje, kao i retranslaciju i tri motorna vozila za transport.

Postoje dva režima upravljanja: autonomni – prilikom kog letelica leti po unapred zadatoj putanji (uključujući poletanje i sletanje) zahvaljujući satelitskoj navigaciji, dok operateri u zemaljskoj komandnoj stanici kontrolišu samo njene sisteme naoružanja i optoelektronske uređaje radi izvršavanja borbenih i izviđačkih zadataka; i komandovani – obavlja se direktno ili preko autopilota brzine, visine i kursa, a u ovom slučaju operateri ručno upravljaju vazduhoplovom.

Tokom celokupnog leta posada u komandnoj stanici ima obezbeđen prenos snimaka sa osmatračkih uređaja u realnom vremenu, a u oba režima upravljanja dostupan je mod za bezbedan povratak ukoliko situacija to nalaže. Kao i sama letelica, komandna stanica je takođe domaće proizvodnje u čijem razvoju je prednjačio VTI.

"PEGAZ" NA "PARTNERU 2023"

Kao što je već pomenuto, tokom ovogodišnjeg sajma "Partner", predstavljena je delimično izmenjena i unapređena varijanta "pegaza", što bi mogao biti rezultat srpsko-kineske saradnje. Pre svega, nova verzija ima nešto veće dimenzije, tačnije dugačka je 5,58 metara, raspon krila iznosi preko sedam metara, dok su nosivost i maksimalna poletna masa 54, odnosno 265 kilograma.

Zbog veće težine poboljšan je i pogon, budući da je ugrađen dvocilindrični bokser motor jačine 38 kV (52 ks), pa novi "pegaz" zadržava identičnu brzinu krstarenja, a maksimalna brzina je nešto niža i procenjuje se na oko 180 km/h. Operativna visina je takođe oko 3.000 metara, radna autonomija preko deset sati, a operativni dolet je povećan na čak 200 kilometara, zbog čega se ova verzija može klasifikovati kao BPL srednjeg dometa.Naoružanje i optoelektronska oprema su gotovo identični, kao i komponente oprativnog kompleta i način upravljanja.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - UZNEMIRUJUĆI SNIMCI IZ POJASA GAZE: Pripadnici Hamasa hvataju taoce na granici sa Izraelom