AMERIKA KOMANDUJE, A EVROPA PLAĆA CEH: Prof. dr Dragan Simeunović o pojačanju napada islamskih terorista i padu standarda
RAT u Izraelu neminovno će raspaliti ekstremističke strasti, a ekstremizam je rodno tlo terorizma.
Foto: "Novosti"
Vrlo je verovatno da će ukoliko se taj sukob brzo ne završi, doći do povećanja terorističkih napada u zemljama EU. Jer, one podržavaju Izrael, a u njima živi veliki broj Arapa. To je jednačina bez nepoznatih. Bezbednost građana u tim zemljama je zbog toga već sada značajno potencijalno ugrožena.
Ovako, za "Novosti", situaciju posle izbijanja sukoba na Bliskom istoku ocenjuje prof. dr Dragan Simeunović i upozorava da opasnost ne dolazi samo od islamističkih ekstremista koji su praktično već druga ili treća generacija u zemljama poput Francuske, Belgije ili Velike Britanije, već i od ekstremista sa Bliskog istoka koji su se posle ratova u Iraku, Siriji i Avganistanu umešali u izbegličke kolone, neretko sa namerom da kada pristignu u evropske zemlje koje oni doživljavaju kao neprijateljske, otpočnu sa terorističkim delovanjem.
Prof. Simeunović upozorava da i pored svih antiterorističkih mera koje je Evropa preduzela nakon nedavnih gorkih iskustava sa islamističkim terorizmom na svome tlu, ekstremizam te vrste u njoj ipak nije iskorenjen, već je samo prigušen.
Naša zemlja nije glavna meta
- JEDAN od izvršilaca masakra pre nekoliko godina u Parizu, bio je migrant koji je proputovao sa drugim "kolegama" takozvanom Balkanskom rutom, što znači i kroz našu zemlju - kaže prof. Simeunović. - Za nas je srećna okolnost što im nismo glavna meta i što se dok putuju ka željenoj državi ne bave terorizmom, mada ne prezaju od huliganskog ponašanja, čemu sve češće svedočimo.
Naš sagovornik naglašava da su aktuelni ratovi a pre svega onaj koji se vodi na tlu Ukrajine, snažno uticali na promene u ekonomskom, političkom i uopšte društvenom biću Evrope. Od izbijanja sukoba u Ukrajini zemlje EU su dale primat apsolutnom političkom vođstvu SAD, zanemarujući svoj ekonomski interes koji im je do tada bio u prvom planu. Dotadašnji profil Evrope kao tolerantnog društva pao je u vodu kada su na površinu izbili dugo pritajivana politička netrpeljivost pa i mržnja prema pojedinim zemljama i narodima, kao što je Rusija, koje su postale normalne pojave.
- Sve do velikog migrantskog talasa iz 2015. godine koji je zapljusnuo Evropu, njeni građani su imali prilično tolerantan i human, gotovo romantizovan odnos prema izbeglicama i migrantima - ističe dr Simeunović. - Očigledno je da ih je zabrinuo ne samo broj migranata u toj ljudskoj reci koja je nadirala mahom sa Srednjeg istoka i iz Afrike, već i kontinuitet migrantskog toka. Iako priliv migranata nije više tako brojan kao 2015, oni i dalje neprekidno dolaze i to se neće moći sprečiti. Sve do sada preduzete mere u Evropi su dale samo delimične rezultate. Njihov broj, različitost njihove religije i kulture u odnosu na onu evropskih zemalja, kao i nevoljnost migranata da se integrišu u društva onako kako to Evropa želi, izazivaju razna negativna osećanja nemalog broja stanovnika Starog kontinenta. Ta osećanja se najčešće ispoljavaju kao strah, bes, netolerancija, pa i mržnja prema strancima-migrantima, što je i dovelo da naglog porasta političkog uticaja desnice u gotovo svim evropskim zemljama.
Ekspert za konflikte, međunarodnog ugleda, ističe da je i te kako prisutna veza između sankcija koje su uvedene Rusiji i ekonomske situacije u Evropi.
- Opšta pogođenost ratom koja se neminovno odražava na ekonomsko stanje ne samo upletenih, već i drugih zemalja u okruženju zahteva brižljivo promišljanje ekonomskih poteza, pa i takvih koji se iskazuju u vidu sankcija. U ratnim uslovima i sankcije su svojevrsna računica. Ratovi na Bliskom istoku uvek u određenoj, većoj ili manjoj meri utiču na cenu nafte i naftnih derivata, što je posledično vezano za inflatorna kretanja u velikom delu sveta. Zato, što se pre smiri situacija u Izraelu to će biti i manja inflacija i kod nas i u drugim zemljama. Oni koji se raduju ovom ili ratu u Ukrajini moraju da imaju u vidu da je inflacija bolest koja se dugo leči.
Snažan udarac stabilnosti
- RAT na tlu Ukrajine je naneo snažan udarac energetskoj stabilnosti Evrope i to će biti teško popraviti. Tim pre što se po procenama stručnjaka Evropa nije sasvim oporavila od velike ekonomske krize u koju je upala krajem pretprošle decenije. Za Evropu bi bilo najbolje da se ne upliće u ratove i da gleda svoj interes, ali to, bar u ovom trenutku, nije moguće.
Svaki rat, kaže dr Simeunović, ima tendenciju da se širi i to je ponekad nemoguće sprečiti. Tome ide naruku niz prikrivenih interesa koje imaju susedne zemlje i velike sile. One po pravilu baš u vreme ratova nastoje da te svoje interese ostvare, a to često znači proširenje sukoba na njihove, ili na još nečije teritorije.
Na pitanje kako ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku utiču na odnose između evropskih zemalja, Simeunović kaže:
- Apsolutna harmonija ne postoji ni u jednoj zajednici, a nikada nije postojala u Evropskoj uniji. Kada dođe do ratova, interes svake zemlje je da u što većoj meri očuva svoje ekonomsko i društveno stanje, što nagoni mnoge od njih da se sve više ponašaju kao suverene države, a ne kao deo naddržavne zajednice kakva je EU, koja je od svojih članica tražila da se pre ulaska u nju odreknu značajnog dela svoga suvereniteta. To dovodi do po Brisel neželjenog interesnog grupisanja zemalja unutar EU, što se može slobodno označiti kao resuverenizacija i povratak nacionalne države na mala vrata. Posledica može biti to da i kad prođu ratovi, delimično osamostaljene države - članice EU - neće hteti da se odreknu ponovo stečenog političkog i ekonomskog suvereniteta. Ipak, ne treba očekivati ni da će hteti da napuste članstvo u EU zbog raznih pogodnosti koje im ono pruža. Kuda to vodi, ostaje da se vidi.