MEJNSTRIM MEDIJI U AMERICI PLAŠE SE NOVE POBEDE TRAMPA: Intervju - Simor Herš, legenda američkoj istraživačkog novinarstva

Ovaj američki istraživački novinar, ovenčan Pulicerovom nagradom, pristao je, ipak, da odgovori na pitanja "Novosti". Na njegovu odluku da napravi presedan, ključno je, kaže, uticala činjenica da naš list danas slavi 70. rođendan.

Iskusni novinarski vuk koji decenijama ide na vetrenjače, Don Kihot profesije, čiji se poslenici godinama bore za njeno dostojanstvo i opstanak, ističe u razgovoru za naš list da rat u Ukrajini ne može biti gotov bez mirovnog sporazuma i da je u svojim tekstovima citirao ljude koji govore da, u tom oružanom sukobu, Kijev ne može da pobedi. Odbacuje, međutim, tvrdnju da je "proglasio" pobedu Moskve, što su svi svetski mediji preneli, citirajući njega i njegove izvore u krugovima američkih obaveštajaca.

Pozivajući se na neimenovani izvor, tvrdite da je odluku o miniranju "Severnog toka 2" doneo lično predsednik SAD Džozef Bajden, jer se plašio da će Vladimir Putin pridobiti Nemačku, a potom i Poljsku, a Amerika izgubiti primat u Evropi. Bela kuća je to kategorički odbacila, a neki su vas prozvali "advokatom Rusije"?

- Koji, gde i čiji ljudi me zovu "advokatom Rusije"? Iznova i iznova sam izjavljivao u svojim izveštajima da je uprkos svim provokacijama, ruski predsednik Vladimir Putin pogrešio što je započeo rat.

Navodite da delovi CIA smatraju da je nemački kancelar Olaf Šolc od početka bio svestan planova za sabotiranje gasovoda. Da li ste još uvek dobrodošli u Nemačku?

- Ovo pitanje mi zvuči "labavo". Rekao sam da neki ljudi u obaveštajnom svetu misle ili sumnjaju da je Šolc morao da bude svestan američkog planiranja, ali nikada nisam rekao da bilo ko u obaveštajnoj službi to zna. Što se tiče sumnje da li sam dobrodošao u Nemačku, šta za ime sveta to ima sa mojim izveštavanjem? Naravno da bih bio dobrodošao, imam tamo mnogo prijatelja i mnoge u svetu novinarstva, koje poznajem decenijama.

Objavili ste da šef Bele kuće dobija nepotpune obaveštajne podatke o ukrajinskom sukobu, odnosno da, "kako vam je rečeno, neki od najboljih obaveštajnih podataka o ratu ne stignu do Bajdena". Najbolji podaci, za koga?

- Da sam naveo koje konkretne podatke imam i odakle potiču, ja bih, možda, ugrozio one koji su sa mnom razgovarali.

Grupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom, koja uključuje baltičke i istočnoevropske zemlje, tajno poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da prekine sukob, čak i po cenu njegove ostavke, napisali ste na platformi "Sabstek". Pošto ne pristaje na to, Zelenski gubi podršku komšija, što se sada u mnogim segmentima dokazuje. Kako vidite dalje događaje u odnosima Poljske i Ukrajine?

- Nije bitno šta ja mislim. Jasno je, ne samo iz mog izveštavanja, da postoje ozbiljni problemi između rukovodstava Poljske i Ukrajine, delimično prouzrokovanih izbegličkom krizom.

Neke od kolega vaše tvrdnje nazivaju "tankim", jer se oslanjate samo na jedan anonimni izvor, a javno su vas zbog toga kritikovali nemački mediji. Kako takve kritike utiču na vas?

- Svakodnevno su američke i svetske novine pune informacija iz izvora koji se ne mogu imenovati. Počeo sam da pišem kritički o američkim vojnim stvarima kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Najlakši način drugima iz moje branše da se suoče sa mojim informacijama je da me optuže da su moji izvori anonimni. Neki, poput mene, imaju stvarne insajderske informacije, a neki nemaju.

Da li verujete da će istina pobediti? Inspirisali ste, na primer, nemački javni servis ZDF da piše o "tišini posle eksplozije gasovoda" i da se pozabavi pitanjem zašto rezultati istrage nisu objavljeni mesecima nakon havarije na Baltiku.

- Nisam znao da je ZDF tako napisao, ali imajte na umu da drugi veliki nemački mediji nastavljaju da pišu o jahti koja je bila odgovorna za transport ronilaca do i od cevovoda duboko u Baltičkom moru. Poznato je takvo ronjenje, na engleskom jeziku koristi se pojam "tehničko ronjenje", uključuje upotrebu specijalnih brodova koje kupuju vojska i privatne firme za podvodnu izgradnju. Možete ih naći na internetu, gde se oglašavaju. Imaju remenice, dizalice i ogromne čekrke. Nijedan takav brod ne izgleda kao jahta dužine 15 metara.

Da li se plašite za svoj život, jer vaši tekstovi otvaraju oči svetu, a neki od najuticajnijih ljudi na planeti žele da one ostanu zatvorene?

- Ne.

Da li ste došli u sukob sa globalistima ne samo na papiru, već u stvarnosti? Da li vam neko preti?

- Ne.

Kako vidite globalnu i novinarsku slobodu kada ste, sa takvom reputacijom vodećeg člana visoko cenjene novinarske elite, "osuđeni" na "medijske katakombe", daleko od mejnstrim medija?

- U, baš katakombe... ja sam objavljujem na portalu "Sabstek", dostupnom širom sveta.

Imam briljantnog urednika koji uređuje moje članke u dvonedeljniku "London rivju of buks" (vodeći evropski magazin za kulturu i ideje), "fakt čekera" (provera činjenica) koji je godinama radio sa mnom u "Njujorker magazinu", prvorazrednog advokata za klevete, računovođu i publiku širom sveta. Moj uspeh, ako se tako može nazvati, rezultat je neuspeha velikih medija u Americi koji ne rade svoj posao, a to moje uverenje mnogi dele.

U suštini ponašanja američkih mejnstrim medija je strah od još jedne pobede Donalda Trampa na izborima, ili nekog, sa njegovim političkim stavovima.

Reporterska legenda

JAVNI radio-servis Dojčlandfunk o Simoru Heršu piše kao o reporterskoj legendi koja je otkrila masakr u Mi Laju tokom vijetnamskog rata, kao i mučenja zatvorenika u iračkom zatvoru Abu Graib, koje su počinili američki vojnici. Dojčlandfunk dodaje da je Herš poslednjih godina objavljivao i tekstove koji su bili "znatno kritikovani" i da je optuživan za "navodnu bliskost sa sirijskim režimom i ruskim rukovodstvom".

Decenijama, Herš je otkrivao američke zločine i svoje nalaze objavljivao, između ostalog, na stranicama "Njujork tajmsa" i "Njujorkera", gde je pisao i o pitanjima nacionalne bezbednosti. Karijeru je započeo kao policijski izveštač za gradski novinarski biro u Čikagu 1959. godine, a zatim je radio za publikacije Junajted pres internešenel u Južnoj Dakoti i novinsku agenciju Asošijeted pres.

Nakratko je napravio pauzu od novinarstva da bi se bavio politikom. Tokom predsedničkih izbora 1968. godine, bio je sekretar za štampu u kampanji demokratskog seniora Judžina Makartija. Ali ubrzo potom, vratio se izveštavanju. Kao frilenser, pokrivao je Vijetnamski rat.