POBIJENI PITOMCI S DIPLOMAMA U RUKAMA: Tragedija u sirijskom gradu Homsu
SPECIJALNI izaslanik UN za Siriju Geir Pedersen pozvao je na trenutnu deeskalaciju nasilja u toj zemlji, posle napada dronovima na Vojnu akademiju u Homsu u kom je ubijeno najmanje 112 ljudi, među kojima 21 civil.
FOTO: AP/Tanjug
U saopštenju se precizira da je neophodan hitan prekid vatre širom zemlje, kao i saradnja u borbi protiv terorističkih organizacija sa liste Saveta bezbednosti. On je opisao napad kao strašan i pozvao sve strane u sukobu da pokažu krajnju uzdržanost.
Izražavajući zabrinutost zbog eskalacije nasilja u Siriji, Pedersen je istakao da "sve strane moraju poštovati svoje obaveze prema međunarodnom pravu i osigurati zaštitu civila i civilne infrastrukture". Na alarm zvoni činjenica da je napad, za koji sirijska vojska krivi terorističke organizacije, izveden u vreme svečane dodele diploma vojnim pitomcima, kad je akademija bila krcata. Samo nekoliko minuta pre napada, sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio je zgradu.
- Razvoj događaja dodatno naglašava da je status kvo u Siriji neodrživ. Bojim se da ćemo videti samo dalje pogoršanje, uključujući i bezbednosnu situaciju - kazao je Pedersen.
Istovremeno, Ministarstvo odbrane Turske saopštilo je da je, u odvojenom napadu dronovima "neutralisano 26 terorista", posle napada organizacije PKK na bazu Dabik na severu Sirije. Oni su prethodno napali područje u zoni turske operacije "Štit Eufrata".
Ovi napadi, kaže Ankara, izazvani su bombaškim napadom u Ankari za koji su odgovornost preuzeli kurdski militanti. Gađano je 17 lokacija, uključujući objekte povezane sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF), savezom milicije koju podržavaju SAD, predvođenom Kurdima, kao i elektranu u Kamišliju, vodovodnu stanicu u blizini Hasakeha i naftno polje.
Tragedija
VIŠE od pola miliona ljudi poginulo je u građanskom ratu započetom 2011. godine. Oko 6,8 miliona ljudi je interno raseljeno, a još šest miliona potražilo je spas u inostranstvu.
A u trećem incidentu na teritoriji Sirije, američka vojska oborila je naoružani turski dron, misleći da je delovao u blizini njenih trupa u Siriji, potvrdio je američki zvaničnik.
Asadova vlada je vratila kontrolu nad najvećim sirijskim gradovima, ali velike delove zemlje još drže pobunjenici, džihadisti i kurdske snage. Opoziciono uporište je u severozapadnoj pokrajini Idlib i pridruženim delovima severnih pokrajina, Hama i Alepo. Regionom dominira džihadistički savez povezan sa Al kaidom po imenu Hajat Tarir al Šam (HTS), ali je to i dom glavnih pobunjeničkih frakcija.
Moskva ocenjuje da se u Siriji odlučuje o svetskom poretku i da nije reč samo o lokalnom konfliktu. Rusi podržavaju sirijskog lidera Bašara el Asada, kao legitimnog predsednika koji je, uz izuzetak Kurda, jedina snaga u toj zemlji koja se na kopnu bori protiv Islamske države. Rusi, inače, imaju vojnu bazu u sirijskoj pokrajini Latakiji i logistički centar mornarice u luci Tartus.
I Peking, koji je nedavno posetio sirijski predsednik Asad kao gost kineskog kolege Si Đinpinga, pruža lideru iz Damaska pomoć da se vrati na međunarodnu političku scenu. Zauzvrat, navode analitičari, Peking očekuje pristup sirijskim mediteranskim lukama Latakija i Tartus, čime bi se otvorile dodatne perspektive za kineski "Novi put svile". U januaru 2022. Sirija se, inače, pridružila toj kineskoj inicijativi poznatoj kao "Pojas i put".
RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta