EVROPA SE HLADI PREMA KIJEVU : Izborni rezultat u Slovačkoj "loša vest" za Zelenskog

Poslednji u nizu je slovački političar, Robert Fico, predsednik proruske stranke Smer, koji je pobedio na parlamentarnim izborima zasnivajući veliki deo kampanje upravo na stopiranju vojne pomoći Ukrajini i zahtevu za hitnim prekidom vatre i mirovnim pregovorima. Upravo je Slovačka, kao jedna od sedam država koje se graniče sa Ukrajinom, slala znatne količine oružja Kijevu, uključujući PVO, a industrija municije je od početka rata bila u službi ukrajinske odbrane. Sa tim je, čini se, gotovo.

Fico je stao u red evropskih lidera naklonjenih ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a među njima se izdvaja mađarski premijer Viktor Orban.

- Sukob u Ukrajini nije počeo pre godinu dana, nego 2014, kada su ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju ruske građane u Donbasu i Lugansku - rekao je Fico nedavno, ponavljajući ključna uverenja šefa Kremlja.

Izuzetno nepovoljan "tajming" vest je imala po Zelenskog, pošto je i američki Kongres odobrio novi zakon o privremenom budžetu kojim je odbačena vojna pomoć Ukrajini. Glasanje u Kongresu usledilo je minulog vikenda uprkos velikom lobiranju državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina i samo nekoliko dana pošto je Zelenski bio u Vašingtonu.

Ficu i Orbanu, čije su zemlje u EU i NATO, mogla bi, u antiukrajinskom raspoloženju, da se priključi i Poljska, ako izbori sredinom meseca omoguće novi mandat Partiji prava i pravde, koja je skrenula sa proukrajinskog kursa. Njen lider, premijer Mateuš Moravjecki, veli da Varšava "više ne prenosi nikakvo oružje Ukrajini, jer se umesto toga, sama naoružava modernijim oružjem".

Poljska, jedan od dosad najčvršćih saveznika Ukrajine, najavila je da više neće isporučivati oružje toj zemlji, posle diplomatskog spora oko žita. Tenzije između dve nacije, inače, rastu. Poljska je nedavno pozvala ukrajinskog ambasadora zbog komentara Zelenskog u UN da su neke nacije glumile solidarnost sa Ukrajinom, što je Varšava osudila kao "neopravdano u odnosu na Poljsku, koja podržava Ukrajinu od prvih dana rata". Varšava je prihvatila više od 1,5 miliona izbeglica i apelovala na Nemačku da obezbedi Kijevu borbene tenkove "leopard 2".

Antiukrajinske snage rastu i u drugim evropskim zemljama, čiji će birači idućeg juna glasati za novi Evropski parlament. Samo polovina francuskih birača i manje od toga nemačkih, još želi Ukrajinu u EU, dok jedva nešto više od polovine građana Unije podržava kupovinu i nabavku vojne opreme i obuku za ukrajinske snage. Većina nemačkog biračkog tela protivi se isporuci krstarećih raketa Ukrajini.

Antiukrajinske stranke mogle bi, dakle, da dobiju značajan broj pristalica u sledećem sazivu EP, što bi uticalo na napore da se ukine pravilo jednoglasnosti u donošenju ključnih odluka Unije, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije, kad svaka država članica EU mora da odobri takvu meru.

I unutar NATO postoji strah od posledica širenja antiukrajinskog bloka. Mađarska još nije odobrila članstvo Švedske u NATO. I Orban i Fico su izjavili da se odlučno protive ulasku Unije u Alijansu, a jasno je da su rezervisane i mnoge druge članice NATO, kao i SAD.

AfD: Putin nepravedno oklevetan

U NEMAČKOJ, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima rekordnu popularost od 21 odsto, što premašuje rejting vladajuće Socijaldemokratske partije(SDP) kancelara Olafa Šolca. AfD se protivi imigraciji, slanju oružja Ukrajini i podstiče stav da je Vladimir Putin nepravedno oklevetan. Iako je liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen, nastojala da se distancira od direktnih proruskih stavova, međustranačka parlamentarna komisija utvrdila je da je njena stranka Nacionalno okupljanje funkcionisala kao "kanal za distribuciju" stavova Kremlja.