NEMCI BEŽE IZ GRADA NA SELO: Za pridošlice mač sa dve oštrice
NEMCI listom beže iz gradova u sela, beleži statistika. Porast stanovništva ruralnih područja stalni je trend u ovoj zemlji, za razliku od ostatka Evrope. Mnogi se sele zbog suludih cena nekretnina u gradovima, vreve i zagađenosti. Naruku im ide i to što je u Nemačkoj, od pandemije kovida 19, rad od kuće postao uobičajen.
Foto: Printskrin/Twitter/@RadioGenova
Fondacija berlinskog Instituta za stanovništvo i razvoj govori o novoj "žudnji za selom". Velegrađane, međutim, dočekuju slabo naseljena mesta, bez prodavnica, lekara, čak i vatrogasne službe. Nastanjuju ih uglavnom stariji ljudi, jer posla nema, tako da je za pridošlice iz grada, zasada, to mač sa dve oštrice.
Razvoj gradova na Starom kontinentu, karakterističan i za Nemačku, stvorio je ozbiljne posledice, urbani prostori su pretrpani, zida se i na poslednjoj zelenoj površini, a troškovi života vrtoglavo rastu. I u Nemačkoj je unutrašnja migracija tri decenije poznavala samo smer iz sela u grad. Posle ponovnog ujedinjenja 1990. godine, to je posebno važilo za istočne pokrajine, koje su zabeležile ogroman odliv stanovništva.
Ovaj trend je, pokazuje statistika, zaustavljen od 2008. godine. Dok se studenti, učenici i stranci i dalje iseljavaju u gradove, od 2017. sve više onih od 30 do 49 godina, koji idu na selo s maloletnom decom, a priključuju im se i mladi između 25 i 29 godina. Pri tome je gotovo svejedno da li su sela i varošice u blizini velikog grada ili "Bogu iza nogu". Ali, bela kuga ostaje i u mestima, u koja se više ljudi useljava, nego što iz njih odlazi. I tamo se, u trećini slučajeva, više umire, no što se rađa.
- Svesno sam odlučio da dođem na selo, pošto su ovde prilike pogodnije za porodicu - veli jedan pridošlica. - I biću iskren, ako želite da gradite, a cena je veliki problem, ali je ipak, potpuno drugačije na selu. Tu je više jeftinijeg prostora za život, da ne pominjem prirodu i čistu životnu sredinu.