NEMCI DAJU, POLJACI UZIMAJU: Pitanje između Berlina i Varšave koje dodatno truje odnose
SVAKI Nemac, uplatio je ove godine, nepovratno, oko 237 evra neto u kasu Evropske unije, pokazuje najnovija studija nemačkog Ekonomskog instituta. To je bez presedana, izveštavaju tamošnji mediji, jer nijedna druga država nije toliko duboko zahvatila u džepove svojih poreskih obveznika i uzela im pare koje ne ostaju u zemlji, nego idu u Brisel. Najviše novca iz kase UN ide istočnom susedu Nemačke Poljskoj, sa kojom je Berlin "u ratu" zbog migranata, a veliki kamen spoticanja u međusobnim odnosima je i zahtev Varšave za ratnom odštetom za rad Poljaka u Trećem rajhu od 1,3 triliona evra.
FOTO: Tanjug/AP
Sada se tom klupku svađa dodaje i pitanje finansiranja Unije, a s tim u vezi, prelivanja sredstava u države članice. Varnice između suseda i partnera u evropskoj porodici najviše pršte oko ove nove teme, koja se, kao poljski zahtev za ratnim reparacijama, tiče para.
Nemačka je više puta objašnjavala da, po tom osnovu, Poljska nema pravo da od nje išta potražuje, ali Varšava ne prihvata argumentaciju Berlina, koji tvrdi da je to pitanje zaključeno i da se Varšava odštete odrekla davno, još 1953. godine.
Najnovija statistika koja veli da je lane, daleko iznad svih, glavni primalac novca iz briselske kase bila Poljska, zaoštrava sukob, koji su već prethodno dobro naoštrile takozvane plaćene vize iz Varšave. Reč je o tome da su, za izdavanje evroviza, poljski službenici od migranata iz Azije i Afrike koji beže od rata i katastrofalnih uslova za život, uzimali mito. Sva je prilika da je oko 350.000 izbeglica dajući novac, na crno dobilo propusnice za kretanje dalje, ka Nemačkoj. Berlin je, zato, najavio kontrolne punktove na svojim granicama sa Poljskom i Češkom, jer se deo balkanske migrantske rute preselio sa Austrije na Poljsku. U najjužnijoj nemačkoj pokrajini Bavarskoj, od 2015. godine, takvi punktovi postoje na međi sa Austrijom.
Poljska Građanska platforma desnog centra optužila je vladajuću stranku Pravo i pravda da toleriše korupcijsku šemu koja je navodno ilegalno prodavala poljske vize u konzulatima širom sveta. Premijer Mateuš Moravjecki je uzvratio, optužujući lidera Građanske platforme Donalda Tuska da preuveličava pitanje. On je, međutim, priznao da je vlada otkrila "nepravilnosti u vezi sa nekoliko stotina viza".
Moravjecki, takođe, optužuje nemačkog kancelara Olafa Šolca, da neprikriveno navija za Tuska, predsednika Građanske platforme, stranke desnog centra, u kontekstu parlamentarnih izbora u Poljskoj, zakazanih za sredinu oktobra.
Visoki diplomata EU Đozep Borelj upozorava da je ilegalna imigracija na pragu da postane "sila raspada" za evropski blok od 27 zemalja, jer neke članice "ne žele da prihvate ljude spolja". Borelj ističe da je, međutim, mnogim državama EU potreban priliv migranata zbog niskog demografskog rasta i ovu pat-poziciju naziva paradoksom bez presedana.
Sa izlaskom ekonomski jakih Britanaca iz EU, Berlin je morao da preuzme veću finansijsku odgovornost. Slabljenje nemačke privrede je, međutim, momenat koji niko nije očekivao u tolikoj meri, pa otpor građana ulozi Nemačke kao vodećeg finansijera evropske porodice, neprekidno raste.
- Pod teretom ogromne inflacije, nemački potrošač, pao je na kolena i sa sobom povukao celu privedu - ocenjuje Andreas Širle iz Deka-banke. - Rast cena kakav se ne pamti, uticao je na smanjenje potrošnje hrane i odeće, a industrijske porudžbine su, takođe, slabije, što je posledica rasta cena energenata.
RUMUNIJA I MAĐARSKA
NAJNOVIJI podaci pokazuju da je Varšava od Brisela dobila 11,9 milijardi evra više nego što je uplatila u evrokasu. Među ostalim najvećim primaocima su Rumunija sa 5,6 milijardi evra i Mađarska sa 4,4 milijarde evra. Kad se gleda po glavi stanovnika, najviše novca dobili su Estonci, 678 evra. Luksemburžani su u proseku inkasirali po 669, a Litvanci, 612 evra.