"RAT" EVROPE I KINE OKO ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA: Brisel strepi od istočnog giganta

Nedavni govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o godišnjem stanju unutar EU, u kome je deo svog obraćanja posvetila ovom pitanju, najbolje je pokazao u kom pravcu će se kretati odnos "kluba 27" prema ekspanziji čistih kineskih vozila koja sve više stižu na Stari kontinent. Imajući u vidu da se Srbija priprema za članstvo, i mi ćemo imati obavezu da na određeni način pratimo politiku iz Brisela, ukoliko želimo da jednoga dana postanemo punopravna članica.

Ursula fon der Lajen je poručila da će biti pokrenuta istraga oko javnih kineskih subvencija na električna vozila. Drugim rečima, u Briselu ne žele da trpe "nelojalnu konkurenciju", odnosno znatno jeftinije automobile i komponente zbog državnih ulaganja Kine koja ugrožavaju skuplje proizvode iz Evrope.

Kina se naglo etablirala na ovom tržištu. Istini za volju, i evropski električni automobili donedavno nisu postojali. U 2021. godini, kineska vozila u EU obuhvatala su 1 odsto tržišta. Samo dve godine, kasnije, predstavljaju 3 odsto kola na evropskim drumovima, a čak 8 odsto ako se gledaju samo električni automobili.

Ta dinamika zabrinjava EU. Predsednica EK je opravdala zabrinutost svoje administracije željom da se zaštiti evropska industrija u sudaru sa, kako je rekla, veštački niskim cenama. Podsetila je da je evropska solarna industrija dosta propatila iz istih razloga, pa u Briselu ne žele da sada ponove istu grešku.

Kinesko tržište električnih automobila je trenutno najjače na svetu. Ovde se proda čak dve trećine svih vozila na planeti. Kina takođe dominira u oblasti proizvodnje akumulatora i drugih komponenata potrebnih za sklapanje električnih automobila.

Koliki je ulog u pitanju, pokazuje podatak da se planira da broj vozila na električni pogon u svetu do 2030. godine premaši polovinu ukupno prodatih automobila. Računa se da će se početkom sledeće decenije na drumovima nalaziti 60 odsto automobila na električni pogon.

Prema dostupnim podacima, prošle godine u svetu je prodato više od 10 miliona električnih automobila, a ove bi plasman trebalo da poraste za 35 odsto, na blizu 14 miliona. Tim ritmom, EU ima za cilj da prestane proizvodnju termičkih vozila već od 2035. godine. I, Kina tu vidi svoju veliku šansu.

Svet je u punom jeku transformacije u ovoj braniši i Peking namerava da tu održi vodeću ulogu. Tiho i neprimetno, Kina se nametnula i od izvoza ovih automobila i baterija napravila je nacionalnu strategiju. To se Briselu, očigledno, ne dopada. Tu strategiju smatraju "komercijalno agresivnom". Na udaru su pre svega javne subvencije koje podstiču tu proizvodnju, što direktno utiče na konkurenciju.

Subvencije se u Kini, ističu u Briselu, vrše na svim nivoima proizvodnje, od osnovnih materija, preko proizvodnje baterija, do sklapanja, pa čak i cene energije. Zbog svega toga, procenjuje se da su kineska vozila koja stignu do Evrope za oko 20 odsto jevtinija od domaćih. To predstavlja snažan udarac za evropsku automobilsku industriju. A kako vreme odmiče, biće sve gore, ako se Kini "bez borbe" prepusti ovo tržište.

Osim subvencija Brisel brine i "diskriminacija prema stranim proizvodima", ometanje pristupa tržištu komponenata, transfer zapadne tehnologije, pre svega nemačke.

SAD i Kanada su se već zaštitili, protekcijom domaće proizvodnje, ali EU to nije mogla da učini, zbog poznatih unutrašnjih trvenja među članicama. Francuska je tražila intervenciju EU. S druge strane, nemački konstruktori "BMV" i "Foklsvagen" su dosta investirali na kineskom tržištu, pa im se ne isplati da miniraju sami sebe. Prema nekim podacima, čak 40 odsto "foklsvagenovih" vozila i 25 odsto "BMV" se danas prodaje u Kini. Mada i Francuzi tamo proizvode neke svoje električne modele, poput "dačije spring".

Ipak, vrag je odneo šalu, pa su u Briselu odlučili da zazvone na uzbunu. Ukoliko se istragom utvrdi kinesko kršenje konkurencije subvencijama, EU će prema pravilima Svetske trgovinske organizacije moći da uvede dodatne takse na kineske proizvode. Trenutno naplaćuje 10 odsto carine, narspram 27,5, koliko ta stopa na primer iznosi u SAD.

Posle toga se, međutim, postavlja pitanje gde će se evropski konstruktori snabdevati, ukoliko se planira stoprocentni prelazak s termičkih na električne automobile, a kineski se dodatno oporezuju i budu skupi? Odgovor je, očigledno, u domaćoj proizvodnji, zbog čega se sve ovo i radi. Francuska je već pokrenula strategiju proizodnje baterija na svom tlu. I drugi na Starom kontinentu sada čekaju svoju šansu.

PEKING: NISU SUBVENCIJE VEĆ NAPORNI RAD

Najava Brisela da će sprovesti istragu o kineskim subvencijama u automobilskoj industriji naljutila je Peking. Kina poručuje da će to imati negativan uticaj na ekonomske odnose ove zemlje sa EU. Kinezi ističu da kvalitet i cena njihovih električnih automobila nisu rezultat nelojalne konkurencije već napornog rada i kontinuiranih tehnoloških inovacija. Kina cilja da do 2025. godine u zemlji ima 20 odsto električnih i hibridnih automobila. Svi koji do tog perioda kupe ovakvo vozilo, neće plaćati PDV. Od 2026. do kraja 2027. porez će se plaćati, ali će biti prepolovljen. Procenjuje se da će ova mera koštati kinesku državu 66 milijardi evra.