HOĆE LI SAD POSTATI FONTANA ŽELJA? Ako žele normalizaciju odnosa, glavnu reč će ipak voditi Izrael i Saudijska Arabija

SAD su jasno stavile do znanja da su zvanični odnosi između njihova dva saveznika na Bliskom istoku glavni prioritet, a visoki diplomata Antoni Blinken to je proglasio „interesom nacionalne bezbednosti“.

Ovo se dešava usred regionalnog prestrojavanja nakon što su Iran i Saudijska Arabija ponovo uspostavili diplomatske odnose nakon godina animoziteta. U sredu, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman (MBS) rekao je američkom kanalu Foks Njuz: „Svakim danom smo sve bliže sporazumu o normalizaciji sa Izraelom".

Dakle, koji su uslovi Saudijske Arabije za normalizaciju?

Rijad želi američki odbrambeni pakt – uključujući manje ograničenja na prodaju američkog oružja – i pomoć u razvoju sopstvenog civilnog nuklearnog programa. Takođe se navodi da bi svaki dogovor zahtevao veliki napredak ka stvaranju palestinske države, što je teško prodati najreligioznijoj i krajnje desničarskoj nacionalističkoj vladi u istoriji Izraela.

Saudijska Arabija je bila veliki zagovornik Arapske mirovne inicijative iz 2002., koja uslovljava normalizaciju sa Izraelom njegovim povlačenjem sa palestinske teritorije i sirijske Golanske visoravni.

Inicijativa takođe uključuje uspostavljanje palestinske države, kao i pronalaženje „pravičnog rešenja“ za nevolje miliona palestinskih izbeglica i njihovih potomaka, od kojih većina živi u izbegličkim kampovima u susednim zemljama.

Šta je rekao Izrael?

U četvrtak je izraelski ministar spoljnih poslova izrazio optimističan ton, rekavši da očekuje da će dogovor biti postignut uskoro.

- Jaz se može premostiti - rekao je Eli Koen za izraelski vojni radio.

- Mislim da postoji verovatnoća da ćemo u prvom tromesečju 2024., četiri ili pet meseci nakon toga, biti u stanju da budemo u tački u kojoj će detalji [dogovora] biti finalizovani - dodao je on.

Čini se da želja Saudijske Arabije da izgradi nuklearni program ne predstavlja prepreku. Izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao je u julu: „Desetine zemalja rade na projektima sa civilnim nuklearnim jezgrom i sa nuklearnim naporima za energiju. To nije nešto što ugrožava ni njih ni njihove komšije.” Međutim, Netanjahuova vlada, uključujući ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira, odbacila je „ustupke“ vladi Palestinske uprave (PA) kao deo normalizacije odnosa, uključujući zamrzavanje naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.

Kako su palestinske vlasti reagovale?

U pokušaju da pridobije PA, Saudijska Arabija je ponudila da joj obnovi finansijsku podršku nakon što je pomoć pala na nulu 2021.

Prema izveštaju Volstrit džornala, delegacija zvaničnika PA prošlog meseca je otišla u Rijad da traži sopstveni set uslova u zamenu za pristanak Saudijskoj Arabiji na normalizaciju odnosa sa Izraelom. Uslovi uključuju ponovno otvaranje američkog konzulata u okupiranom istočnom Jerusalimu, koji je bivši američki predsednik Donald Tramp zatvorio 2019. PA je takođe zatražila od SAD da podrže puno palestinsko predstavništvo u Ujedinjenim nacijama.

Drugi uslovi uključuju da Izrael daje PA veću kontrolu nad nekim delovima okupirane Zapadne obale i da se oslobodi ilegalnih izraelskih ispostava. Ovo je bilo daleko od toga kako je PA reagovala kada su Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati najavili normalizaciju odnosa sa Izraelom 2020. U to vreme, PA je optužila zalivske države da su joj zabili nož u leđa.

Šta je Iran rekao?

Iranski predsednik Ebrahim Raisi upozorio je Saudijsku Arabiju da ne sklapa bilo kakav dogovor sa Izraelom.

Na konferenciji za novinare, takođe u Njujorku na rubu Generalne skupštine UN, Raisi je rekao za Skaj njuz da bi takav dogovor bio „zabadanje nožem u leđa palestinskom narodu i njegovom otporu“.

- Ni pod kojim okolnostima zemlje regiona nisu voljne da islamske zemlje napuste sveto načelo nevolje palestinskog naroda jer je oslobođenje svetog grada Jerusalima u srži verovanja svih muslimana - rekao je on.

BONUS VIDEO:

SERIJA VAZDUŠNIH UDARA - Izrael udara na pojas Gaze kao odgovor na raketni napad

(Al Jazeera)