TAPŠU RIM PO RAMENU I OKREĆU LEĐA: EU Italiji praktično može da ponudi samo novac za migrante i ništa više

Migranti na ovom ostrvu spavaju na podu, tuku se za vodu i hranu. Dobijaju, kažu, jednu porciju dnevno. Na delu je pravi haos. Policajci kako-tako pokušavaju da zavedu red. Pridošlice otvoreno priznaju da su došli da ostvare životni san. Nekima je to samo da nahrane porodicu. Drugima da igraju fudbal, školuju se, zarade više. Ko te snove može da im oduzme?

Ove godine, do sada, na italijanske granice nahrupilo je 126.000 migranata. Praktično, dvostruko više nego lani. I dok na Lampeduzi vlada prava humanitarna katastrofa, zemlje članice prebacuju loptu jedna drugoj.

U petak je održan trojni sastanak u ministarstvu spoljnih poslova Francuske. Domaći, italijanskim i nemački ministar spoljnih poslova tražili su izlaz iz situacije.

- Francuska neće ostaviti Italiju samu – izjavio je istovremeno predsednik ove zemlje Emanuel Makron.

Poručio je da aktuelna situacija pokazuje da fenomen migranata pogađa sve zemlje EU.

- Treba imati humanitarni pristup. Ljudi rizikujući živote prelaze Mediteran. Odgovornost svih nas Evropljana je da se o njima brinemo. Među njima ima i dece i bolesnih – upozorio je Makron.

Francuski šef države je istakao obavezu evropske solidarnosti:

- Naša obaveza je da ne ostavimo Italiju samu u odnosu na ono što danas doživljava. Odgovornost cele EU je da bude uz Italiju.

Ali i "pecnuo" Đorđu Meloni.

- Ovo pokazuje da nacionalistički pristupi imaju limit. Svi smo srećni da postoji evropska solidarnost. Dobra je ta EU – poručio je Emanuel Markon.

Italijanska premijerka je osuđena da sarađuje s EU da bi izašla na kraj s izbeglicama, što sama, očigledno, ne uspeva. "Sestrinska" francuska krajnja desnica traži da susedi pomognu Italiji, ali da u isto vreme ne prime nijednog izbeglicu, što je nerešiva jednačina sa dve nepoznate. Kampanja za evrospke izbore koji će biti održani dogodine je na ovaj način praktično već počela i pokazala šta će biti glavna tema.

Brisel Rimu pre svega pomaže finansijski. Evropska komisija je pre dva meseca Italiji dala 14 miliona evra da bi rešila problem na Lampeduzi i poboljšala uslove za prijem. To je specifična pomoć, koja se nadovezuje na ranije već poslato. Za svakog migranta koji je razmešten, EK isplaćuje Italiji 500 evra za pokrivanje troškova putovanja. EK takođe isplaćuje za svakog primljenog migranta zemljama članicama po 6.000 evra. Ali, i pored toga, relokalizacija slabo funkcioniše.

Od prošle godine, od kada je započet ovaj projekat, razmeštena su samo 954 migranta, od 10.000 koliko je bilo planirano. Od tog broja, 578 ih je stiglo preko Italije, 335 preko Kipra, a ostali preko drugih zemalja. Najviše ih je prihvatila Nemačka, 744, a zatim Francuska, 147. Italija, Grčka, ali i Španija, Malta i Kipar, kao prve zemlje na udaru, mogu, tako, da se uzdaju samo u novac, koji ne rešava glavni problem.

Ne protive se samo Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska prihvatu stranaca, zbog čega ih je i kaznila EU, ali ih to nije mnogo dotaklo. Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova je nedavno suspendovalo mehanizam solidarnosti, uz objašnjenje da je to učinjeno zbog toga što Rim ne poštuje Dablinski sporazum, kojim je uređeno ovo pitanje.

Italijanska vlada je, naime, informisala EU da zbog tehničkih razloga vezanih za nedostatak kapaciteta za prihvat povratka migranata, više neće nazad primati izbeglice. Sporazum iz Dablina, naime, predviđa da se zahtevi za azil razmatraju u zemlji u kojoj se migranti prvi put registruju.

Nemci su dodali i to da trenuto primaju dva puta više izbeglica po glavi stanovnika nego Italijani. Ovo "povlačenje" Berlina izazvalo je i ozbiljnu zategnutost u trojnoj koaliciji koja vlada u Nemačkoj.

MILIJARDA TUNISU

TUNISU je nedavno obećano milijardu evra u sledećim godinama, da bi kontrolisali migratorne tokove, kao što su nadgledanje granica, operacije spasavanja, borba protiv švercera ljudi ili povratak u zemlju porekla.