MISIJA PAPINOG KARDINALA U KINI: Franjina mirovna ofanziva

Mateo Mario Cupi, predsednik Italijanske biskupske konferencije i nadbiskup Bolonje, u Pekingu boravi do danas, a Sveta stolica poručuje da „nastavlja dalju etapu u misiji kojom papa želi u Ukrajini podržati humanitarne inicijative i tražiti put do mira”.

Kina je preko gospođe Mao Ning, portparola u ministarstvu spoljnih poslova, poručila da je „dobrodošao” i da je spremna nastaviti konstruktivnu ulogu deeskalacije situacije sa svima, pa i sa Svetom stolicom sa kojom nema formalne bilateralne odnose. Ali vatikanska diplomatija je i danas izuzetno uticajna, pogotovo kada deluje „iza kulisa”, pa misija kardinala Cupija ima posebno težinu.

Očekuje se da će ga primiti i premijer Li Ćiang, a sigurno će u razgovorima sa Li Huijem, posebnim predstavnikom kineske vlade za evroazijska pitanja, biti reči i o odnosima Pekinga i Vatikana koji nisu idilični. Za Peking je problem što Vatikan ima bilateralne odnose sa Tajvanom i tako je jedina zemlja u Evropi koja priznaje Tajpej. U prošlosti bilo je mnogo napetosti kada je Vatikan jednostrano imenovao biskupe, što je Kina ocenila kao kršenje pakta iz 2018. godine.

Cupi je u junu bio u Ukrajini i Moskvi, a nakon toga i u Vašingtonu i konstatovao da nema vidljivijeg napretka u okončanju rata u Ukrajini. Bio je to nastavak papine mirovne misije koja je počela još u aprilu, ali nikad nisu zvanično objavljeni detalji. Čak su i Kijev i Moskva iskazali iznenađenje kada je papa najavio da će se lično angažovati da se postigne mir, a da je spreman da otputuje u Ukrajinu i Rusiju.

Tradicionalna neutralnost Vatikana nikad nije dovela do toga da se jasno iskaže stav Svete stolice oko sukoba u Ukrajini, što je često frustriralo Volodimira Zelenskog koji je tražio od Franje da „osudi ruske zločine”. Ni Kina se nikad nije jasno izjasnila o ratu u Ukrajini i zadržala je neutralni stav, predloživši mirovni plan u 10 tačaka koji Zapad nije prihvatio. Kako se čini, od direktnog angažmana pape Franje i putovanja u Moskvu neće biti ništa, bar u dogledno vreme, ali diplomatija Vatikana želi da igra aktivnu ulogu i zato je Cupijeva poseta Pekingu izuzetno važna.

- Odnosi sa Kinom su puni poštovanja, ja lično gajim veliko divljenje prema kineskoj kulturi - rekao je Franja nakon nedavne posete Mongoliji, očito otvarajući vrata i za misiju kardinala Cupija.

U svojim govorima u kojima je apelovao da se postigne mir papa nikad nije direktno optuživao Vladimira Putina, iako ruski predsednik nikad nije odgovorio na papine apele za mir. Burne su bile i reakcije pre papinog puta u Mongoliju kada je hvalio ruske vladare iz 18. veka i Veliku Rusiju, naglasivši njen značaj i kulturu kroz istoriju. U Mongoliji je sugerisao da prevlada duh dijaloga i pozvao da mongolski misticizam pokuša uspostaviti dijalog konstruktivni sa susedima, Rusijom i Kinom. Dobri odnosi mongolskog političkog vrha sa Putinom i Sijom svakako su papi Franji bili važni da pošalje signale što Vatikan predlaže da se dođe do mira u Ukrajini, što je i cilj misije kardinala Cupija.

- Treba da krenemo napred kako bismo prešli zid nemogućeg - poručuje Franja, a boravak istaknutog kardinala i specijalnog izaslanika samog pape u Pekingu ne smatra se „posredovanjem”, nego misijom. - I nema veze ako se čini da je misija osuđena na neuspeh. Uvek je bolje pokušati - rekao je papa pred Cupijev polazak za Peking.