ZAHAROVA NOSI MASLINOVU GRANČICU: Rusija u misiji mirenja Jermenije i Azerbejdžana
RUSIJA preduzima dosledne korake za rešavanje teške humanitarne situacije u Nagorno-Karabahu, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Zaharova je u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova dodala da Rusija očekuje da će, uzimajući u obzir ranije postignuti dogovor, „u bliskoj budućnosti, paralelno sa Agdamskom trasom, biti deblokiran i Lačinski koridor, a da će zatim humanitarna pomoć nesmetano stizati u region u oba smera redovno“, prenose RIA Novosti.
- Nadamo se da će na ovaj način biti stabilizovana humanitarna situacija u Nagorno-Karabahu i normalizovan život lokalnog stanovništva - rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, to će stvoriti uslove za pokretanje dijaloga između Bakua i Stepanakerta i „nastavak ritmičnog rada na primeni čitavog kompleksa trilateralnih sporazuma na najvišem nivou za period 2020-2022. o normalizaciji jermensko-azerbejdžanskih odnosa“.
Ranije danas, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana saopštilo je da je Baku pristao na istovremenu upotrebu koridora Lačin i puta Agdam-Stepanakert uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Azerbejdžanski graničari su 23. aprila 2023. uspostavili kontrolni punkt na granici sa Jermenijom na novom auto-putu izgrađenom nakon primirja 2020. da bi se zaobišlo Lačin - na mostu preko reke Khakari u oblasti Sjunik u Jermeniji.
U blizini objekta nalazi se osmatračnica ruskog mirovnog kontingenta. Ranije, od decembra 2022. godine, isti put su blokirali azerbejdžanski ekološki aktivisti – prema njihovim rečima, akcija je bila izraz protesta protiv nelegalne eksploatacije mineralnih nalazišta u Karabahu. Pojava kontrolnog punkta u Bakuu objašnjena je nelegalnim korišćenjem puta za Stepanakert od strane jermenske strane i bezbednosnim pretnjama.
Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije ocenilo je uspostavljanje kontrolnog punkta grubim kršenjem trilateralne izjave lidera Jermenije, Ruske Federacije i Azerbejdžana 2020. godine. Jermenske vlasti skreću pažnju i na činjenicu da je blokada koridora Lačin dovela do humanitarne katastrofe u Nagorno-Karabahu. Prošle godine su Jerevan i Baku, uz posredovanje Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu zasnovanom na rezultatima neprijateljstava u jesen 2020. i novembarskom primirju koje je usledilo.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja ove godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Karabahom. Kako je rekao azerbejdžanski lider Ilham Alijev, Azerbejdžan i Jermenija bi mogli da potpišu mirovni sporazum pre kraja godine ako Jerevan ne promeni svoj stav.