SOROŠ GRADI "NATO PLUS": Instrument politike koju finansiraju SAD, Fondacija za otvoreno društvo
ZAPADNE zemlje i Japan, udružene u globalnu političku alijansu, čiji je zadatak suzbijanje vojnopolitičkog i ekonomskog uticaja Pekinga u svetu, dobile su, na nedavnom sastanku u Češkoj, novog člana, Filipine. Treći sastanak Interparlamentarne alijanse za pitanja Kine (IPAC), osnovane sa ambicijom da u njoj NATO dobije političku, odnosno, propagandnu podršku, privukao je prvi put i poslanike iz Kenije i Paragvaja.
Foto: Xinhua/Zhang Yuwei/Profimedia/Ilustracija
Većina članova IPAC su parlamentarci iz EU, Japana i SAD, mada su se u osnivače upisali i britanski, australijski i kanadski zakonodavci. Ideološka obojenost Alijanse nije diskutabilna, budući da su u njoj članovi parlamenata zemalja koje su vojni i politički saveznici Vašingtona. Svojevrsna potvrda toga je i sam datum osnivanja Interparlamentarne alijanse, 4. juna 2020, na godišnjicu velikog antivladinog protesta na Tjenanmenu u Pekingu 1989. godine. IPAC najvećim delom finansiraju američka država i Fondacija za otvoreno društvo milijardera Džordža Soroša.
Politička orijentacija IPAC vidljiva je i u nekim javnim proglasima, kao što je, na primer, bilo saopštenje sa simpozijuma IPAC, ranije ove godine, održanog u japanskoj prestonici Tokiju, u kome se kaže da je "cilj njegovog održavanja da se ohrabri koordinisani demokratski odgovor na krivljenje poretka, zasnovano na pravilima koje provodi Peking". IPAC treba da ubedi sve u tezu Zapada da je Kina autokratija koja, kršeći prava i slobode svojih građana, urušava međunarodni poredak.
Cilj poslanika koji pripadaju toj organizaciji, između ostalog, obuhvataju rad na mehanizmima za uvođenje sankcija, pod izgovorom kršenja ljudskih prava u Kini, a na spisku je i donošenje zakona koji bi omogućio zaplenu imovine pojedinaca i entiteta koji su prekršili ta prava.
IPAC je, kako tumače mediji, "lukavo osmišljen instrument lobiranja i pritiska, čedo nove blokovske, hladnoratovske politike". Opkoljavanje najmnogoljudnije zemlje na svetu i rastuće ekonomije koja preti da postane privredna sila broj jedan, odavno je na delu, a u Alijansi treba da dobije svoju propagandnu mašineriju.
Osnivanje IPAC, podudara se, primećuju analitičari, sa naporima SAD da "u zajedničke vojne vežbe, usmerene na okruživanje i obuzdavanje Kine u regionu Indo-Pacifika, uz Japan, Južnu Koreje, Australiju i Novi Zeland, uključe i evropske članice NATO, Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju". Sve više se, istovremeno, obrazlaže teza o potrebi stvaranja "globalnog NATO", ili "NATO plus", koji bi se pružao celom severnom Zemljinom poluloptom i, zajedno sa Kinom, okruživao i Rusiju. U vojni obruč koji se steže oko Pekinga, dobrodošli su i Filipini, Indija, Singapur, a po mogućstvu i Vijetnam, kao i pretežno muslimanske zemlje Malezija i Indonezija.
Oni će se starati da Južno kinesko more ne postane kineska teritorija, ali i da, kad to vlada u Vašingtonu odluči i vojno podrže obližnji Tajvan, na severnom obodu tog mora. Znajući to, Kina ovih dana koncentriše ogromne vojne snage u gradovima na svom kopnu, "prekoputa" Tajvana.
Filipini uz Vašington
ULAZAK Filipina u IPAC pokazuje da se novi predsednik Ferdinand Markos mlađi, u sudaru sila u Azijsko-pacifičkom regionu, priklanja SAD, bivšem kolonijalnom gospodaru i vojnopolitičkom zaštitniku njegovog oca, po kome je i dobio ime. Povratak porodice Markos na kormilo države znači i vraćanje američkih snaga na filipinsko tlo sa kog su otišle na kraju Hladnog rata.