UKRAJINSKO PILE NA FRANCUSKOG PETLA: Slobodan uvoz prerađene peradi iz Ukrajine poremetilo konkurentske odnose u EU
Sočni batak ukrajinske piletine vreba zapadnoevropskog kupca iz rafova frižidera supermarketa. Istovremeno, proizvođači peradi iz Francuske, Nemačke i ostalih članica EU mršte se i jadikuju. Rat u Ukrajini doneo je i kolateralne štete koje nisu po volji evropskim poljoprivrednicima.
Foto Shutterstock
Odluka Evropske komisije da na godinu dana, do sledećeg leta, produži meru o ukidanju kvota za ukrajinsku piletinu, dodatno je podgrejala strasti već uzburkane liberalizacijom tarifa na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine iz 2016. godine.
Pre rata, na uvoz ukrajinske peradi bila je utvrđena kvota od 90.000 tona godišnje. Predstavnici evropskih proizvođača ističu da je uvoz od leta prošle godine do danas porastao na čak 220.000. Pre desetak godina, Ukrajinci su u EU izvozili 40.000 tona piletine, a sada imaju ritam od 15 do 20 hiljada mesečno.
Poljoprivredni sindikati se žale da od toga najviše koristi ima ukrajinski milijarder Jurij Kosjuk, u čijem je vlasništvu grupa MHP registrovana na Kipru koja izvozi piletinu, a ne ukrajinski građani koji se trenutno nalaze u ratu i zbog kojih EU trenutno čini razne ustupke, uključujući i ovaj. Ističe se da na farmama ove firme postoje uzgajališta sa milion do dva komada piladi.
Posle svega, ne čude komentari u ovdašnjoj štampi poput onoga da francuski petao strepi od ukrajinskog pileta. Isti slučaj je i sa jajima, pa se ovdašnji poljoprivrednici bune zbog nelojalne konkurencije, u svetu u kome je konkurentnost "sveto pismo" u funkcionisanju privrede. Strahuju od velikih gubitaka i pogoršanja ionako teške ekonomske situacije u kojoj prosečni evropski seljak često jedva sastavlja kraj s krajem.
Problem za lojalnu konkurenciju iz ugla zapadnoevropskog poljoprovrednog proizvođača nalazi se u činjenici da je nabavna cena ukrajinske piletine dva do četiri puta viša u odnosu na, na primer, francusku. Evropski poljoprovrednici razapeti su između činjenice da treba pomoći zemlji u ratu i borbe za sopstveno ekonomsko preživljavanje.
I JAJA ZAMUTILA VODU
Poslednjih meseci u EU stiže i do 5.000 tona jaja mesečno. Pre godinu dana uvozilo se 3.000. I tu je cena mnogo niža od domaćih proizvoda, pa lokalni prozvođači s pravom strahuju od sniženja cena, od čega koristi mogu da imaju potrošači, ali ne i oni koji ulažu u ovaj sektor.