DA LI JE NATO POKUŠAO DA ELIMINIŠE LIBIJSKOG VOĐU? Detalji oko toga kako je Gadafi po povratku iz Jugoslavije izbegao smrt

Nekadašnji predsednik italijanskog saveta ministara optužuje Francusku da je odgovorna za katastrofu kod ostrva Ustika 27. juna 1980. godine, kada je na letu broj 870 poginula 81 osoba, zajedno s članovima posade i putnicima, među kojima je bilo i trinaestoro dece.

Prema Amatu, plan su organizovale zemlje članice NATO da bi se otarasile Gadafija, ali su umesto vođe libijske džamahirije stradali putnici u avionu DC-9 kompanije "Itavia" na letu između Bolonje i Palerma.

- Najkredibilnija verzija je ona o odgovornosti francuskih vazdušnih snaga, u saučesništvu s Amerikancima i onima koji su učestvovali u vazdušnom ratu na našem nebu u veče 27. juna – izneo je u subotu u intervju "Republici" teške optužbe Amato, ne donoseći konkretne dokaze.

Plan je, nastavlja Amato, bio da se simulira vojna vežba NATO s mnogobrojnim avionima u akciji, tokom koje je trebalo da bude ispaljen projektil na "mig" u kome bi se nalazio Gadafi. Sve je trebalo da izgleda kao incident. Ali, ističe Amato, Gadafija je o tome informisao vođa italijanskih socijalista Betino Kraksi i on nikada nije ušao u avion, pa su dva "miga" iz pravca Jugoslavije krenula ka Libiji bez njega.

Teza koja je do sada mogla da se čuje u prilog ovim navodima je da su dva libijska "miga 23" ušla u pravac kretanja civilnog aviona da bi izbegla radare, dok su ih gonili francuski i američki lovci. Pariz i Vašington od samog početka pobijaju postojanje takvog plana.

- Ostajemo, naravno, na potpunom raspolaganju da sarađujemo s Italijom, ukoliko to bude od nas traženo – kažu, po tom pitanju, u Ke d'Orseju.

Amato ističe da su ga, šest godina posle pada aviona, posetili generali koji su pokušali da ga ubede u eksploziju bombe unutar aviona, posle prvobitnih zaključaka da je postojala greška u struturi letilice.

- Shvatio sam da je postojala istina koju je trebalo sakriti – preneo je Amato.

Posle istrage i procesa koji je vođen u Italiji, među kojima i protiv više visokorangiranih italijanskih oficira zbog sumnji u opstrukciju istrage, sve je 2007. godine završeno oslobađajućom presudom. Istraga je zatim ponovo pokrenuta godinu dana kasnije posle tvrdnji bivše italijanskog predsednika Frančeska Kosige, ali ni tada nije utvrđena odgovornost. NATO je, kaže Amato, blokirao informacije.

Ističe i da je 2000. godine, kao premijer, pisao tadašnjim predsednicima SAD i Francuske Bilu Klintonu i Žaku Širaku, tražeći im da rasvetle ovu tragediju, i da su mu oni "učtivo odgovorili upućujući ga na nadležne službe", a da posle toga više nije čuo ništa na tu temu.

Nekadašnji predsednik italijanskog saveta ministara zatražio je od francuskog predsednika Emanuela Makrona da "spere sramotu koja visi nad Francuskom", tako što će dokazati da je navedena hipoteza netačna, ili da uputi iskreno saučešće Italiji i porodicama žrtava, u vezi s nesrećom čiji uzrok više od četrdeset godina nije dobio epilog, kada su u pitanju konkretni krivci.

MELONIJEVA: DAJTE DOKAZE

Italijanska premijerka Đorđa Meloni zatražila je od Amata da pruži konkretne dokaze, dok je šef italijanske diplomatije Antonio Tajani istkao da su to samo "reči običnog građanina", kao i da je već održan proces i da su izrečene kazne. Italijanski kasacioni sud je naložio 2013. godine državi Italiji da isplati sto miliona evra odštete porodicama žrtava jer nije dovoljno dobro štitila svoje nebo.