CRNI DANI ZA AFRIKU: Šta je uzrok "epidemije" državnih udara na afričkom kontinentu

Prava "epidemija" pučeva zahvatila je u poslednje vreme "crni kontinent". U poslednje tri godine, šest zemalja je prošlo kroz ovaj izazov u centralnoj i zapadnoj Africi i Sahelu, uz pomenute, još i Sudan i Gvineja.

I dok su u Maliju ili Nigeru, na primer, palili francuske zastave i tražili povlačenje vojnika iz ove bivše kolonijalne sile, to se trenutno ne događa u Gabonu, gde je zbog nepotizma na udaru nedemokratski režim koji porodično vlada više od pola veka.

Činjenica je da mnogi pučisti traže raskid sa sistemom "fransafrika" koji podrazumeva specifične veze Pariza sa mngobrojnim afričkim prestonicama, što se pre svega ogleda u ekonomskoj saradnji, kao i u prisustvu manjeg broja mirovnih trupa. Ali, nije sve u tome.

Francuska je decenijama održavala privlilegovane odnose sa najrazličitijim afričkim režimima, štiteći sopstvene privredne interese i ostvarujući presudan uticaj na ovom važnom kontinentu za tok međunarodnih odnosa. Sada se, međutim, pojavljuju i drugi akteri.

U Maliju, na primer, pučisti su zatražili pomoć Rusa, jer su bili nezadovoljni načinom borbe protiv terorista, domaćih vlasti u sprezi sa francuskim snagama. Zato sada u Gabonu nema vidljive netrpeljivosti prema Parizu, jer su u prvom planu bogatstvo i netransaperentnost Bongovih.

Francuska trenutno u ovoj zemlji ima oko 350 do 400 vojnika, ali ne želi da se meša, da ne bi izazvala pučiste, i da joj se ne bi ponovio scenario iz Malija i Burkine Faso, odakle je morala da povuče snage. Potrebno je mnogo diplomatije da bi se odigrala dobitna kombinacija. Uostalom, značajne francuske baze, poput one u Nigeru, nisu sprečile pripremanje i izvođenje puča.

Svi, generalno, od Vašingtona do Pariza, osuđuju državne udare kao sistem dolaska na vlast, ali slabo reaguju, a neki u svetu iz pozadine čak prećutno i podržavaju aktuelnu situaciju, hvatajući povoljnu poziciju za novo deljenje geopolitičkih karata. Tenzije se, neminovno, šire i van granica pomenutih zemalja. Ceo kontinent je uzavreo.

Izvođenje državnih udara iz različitih razloga mnogim akterima iz pozadine sada dobro dođe, u zauzimanju drugačijih pozicija na međunarodnoj sceni, kroz afričku prizmu. Interese za Afriku, pored Francuske, značajno u poslednje vreme izražavaju SAD, Kina, Rusija...

Pragmatizam je stavka na koju praktično svi računaju. Mnogo je, na kraju, korisnije sarađivati sa novim režimima, nego se zamerati, okretati leđa i ostati bez dela kolača u ovom delu sveta bogatom rudama i naftom. Sada se, na neki način, već formira ekonomski blok postterorističkog perioda, iako s terorizmom još nije sve završeno.

S druge strane, analitičari smatraju da vojne hunte koje dolaze na vlast pre svega žele da odbrane sopstvene interese, a ne da se žrtvuju u borbi protiv militantnih islamista ili radi utvrđivanja demokratije švajcarskog tipa. U tom prostoru velike sile traže način kako će dalje da sarađuju.