ARMATA T-14 PROŠLA KLJUČAN TEST: Rusija uspešno testira sistem aktivne zaštite Afganit (VIDEO)

Ovi testovi su se desili kada je tenk ušao u završnu fazu pre masovne proizvodnje, navodi Topcor. Verodostojnost ove informacije potvrđuju slike predstavljene na manifestaciji Armija-2023, na kojima su prikazani rezultati ispitivanja na štandu 38 Naučno-istraživačkog instituta za ispitivanje oklopnog naoružanja i opreme pri Ministarstvu odbrane Ruske Federacije.

Ove slike su istakle napredak u ruskim oklopnim odbrambenim sposobnostima, sa posebnim fokusom na probni APS Afganit na tenku T-14 Armata. Ispitivanje je sprovedeno u kontrolisanim uslovima, a tenk je bio zaštićen debelim metalnim ekranima kako bi se sprečilo nepotrebno oštećenje trupa tokom testiranja.

Primarni cilj ispitivanja bio je da se proceni efikasnost sistema Afganit u otkrivanju i neutralisanju različitih nadolazećih pretnji, uključujući protivtenkovske vođene rakete (ATGM), rakete i druge projektile. Postupke je nadgledala grupa inženjera i vojnih eksperata koji su procenili odziv, tačnost i ukupne performanse sistema.

Činilo se da su rezultati testa pozitivni, pošto je sistem Afganit efikasno presreo i poništio simulirane pretnje. Radarski i optički merači pravca sistema uspešno su identifikovali nadolazeće projektile, a protivmere su brzo i tačno raspoređene. Međutim, primećena su neka manja oštećenja na toplotnoj izolaciji cevi tenka, verovatno usled bliske detonacije municije. Ova šteta, iako mala, sugeriše realizam testiranja i njegovo usklađivanje sa potencijalnim scenarijima iz stvarnog sveta.

Afganit APS predstavlja značajan napredak u ruskoj vojnoj tehnologiji. To je sveobuhvatan sistem dizajniran da poboljša odbrambene sposobnosti oklopnih vozila, posebno protiv savremenih pretnji sa kojima bi konvencionalni oklopi mogli da imaju problema. Opremljen naprednim radarima dugog dometa i optičkim tragačima pravca, sistem obezbeđuje rano otkrivanje pretnji, omogućavajući brze odgovore.

APS uključuje i strategije „mekog ubijanja” i „tvrdog ubijanja”. Mere „mekog ubijanja“ obuhvataju taktike poput postavljanja aerosolnih ekrana i elektronskog ometanja da bi se poremetili sistemi za navođenje nadolazećih projektila. S druge strane, mere „teškog ubijanja” uključuju fizičko presretanje i uništavanje pretnji korišćenjem tačno vremenski podešenih protivmera. Integracija ovih strategija omogućava Afganitu da se prilagodi različitim pretnjama, stvarajući višeslojni odbrambeni mehanizam.

Bez obzira na to, sistem se susreće sa izazovima i ograničenjima. I dalje postoji zabrinutost zbog njegove sposobnosti da se suprotstavi specifičnim naprednim ATGM-ovima, kao što su TOV-2B (TOW-2B) i Džavelin (Javelin), kao i podkalibarskim granatama naoružanim osiromašenim uranijumom. Neki stručnjaci dovode u pitanje efikasnost sistema protiv određenih ATGM varijanti, naglašavajući zamršene prepreke uključene u osmišljavanje univerzalno efikasnog odbrambenog mehanizma.

Dinamičan pejzaž sistema aktivne zaštite (APS) u okviru savremenog ratovanja naglašava evoluirajuću prirodu vojne tehnologije. Ovi sistemi su sada integralne komponente oklopnih vozila, čiji je cilj da obezbede zaštitu od niza pretnji, uključujući sofisticirano protivtenkovsko oružje, vođene projektile i nekonvencionalne taktike ratovanja.

APS-ovi obično koriste pristup „soft-kil” i „hard-kil”. Strategije „mekog ubijanja“ nastoje da poremete ili prevare sisteme za navođenje dolazećih pretnji putem metoda kao što su postavljanje dimnih zavesa, laserskih zaslepljivača ili elektronskog ometanja. U međuvremenu, strategije „tvrdog ubijanja“ imaju za cilj da fizički presretnu i neutrališu dolazeće pretnje pomoću kontraprojektila ili eksplozivnih punjenja.

Uspostavljanje prave ravnoteže između ovih strategija je ključno za prilagođavanje različitim pretnjama i scenarijima.

Integracija APS-a sa postojećim oklopom predstavlja složen izazov dizajna. Cilj je da se ostvari sinergija sistema sa postojećim odbrambenim mehanizmima vozila. Ova integracija zahteva razmatranje težine, potrošnje energije, postavljanja senzora i primene protivmera. Cilj je da se stvori odbrambeni sistem koji može efikasno da odgovori na različite pretnje bez ugrožavanja ostalih funkcionalnosti vozila.

Predviđeno je da se APS prilagode višestrukoj i nepredvidivoj prirodi modernih bojnih polja, obuhvatajući scenarije poput urbanog ratovanja, angažovanja na otvorenom polju i asimetričnih pretnji koje predstavljaju nedržavni akteri. Postizanje ove prilagodljivosti može zahtevati sofisticirane senzore, algoritme i raznovrsne protivmere.

Brojne zemlje su razvile APS-ove sa različitim karakteristikama i mogućnostima. Ruski sistem Arena, na primer, koristi radar za otkrivanje dolazećih pretnji i raspoređuje municiju za presretanje. Izraelski sistem Trofej kombinuje radarske i optičke senzore za otkrivanje i neutralizaciju pretnji. Američki sistem “brzog ubijanja” koristi aktivni elektronski skenirani niz za otkrivanje pretnji i koristi raketne protivmere za presretanje.

Tekući razvoj i usavršavanje APS-a odražavaju širi trend koji ima za cilj povećanje preživljavanja i efikasnosti oklopnih vozila. Kako pretnje postaju sve zamršenije, uloga APS-a u odbrambenim strategijama će se verovatno dalje širiti.

(Armyrecognition)

BONUS VIDEO - U STROJU NAJBOLjIH: "Novosti" na obuci novih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije