SLIKE STRANE MESECA KOJA NIKAD NIJE OKRENUTA KA ZEMLJI: Indijska letelica pre sletanja zabeležila ove fotografije (FOTO)

Četiri fotografije objavila je Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO), indijska svemirska agencija, na sajtu društvenih medija Ks.

Oštre crno-bele fotografije snimila je kamera za otkrivanje i izbegavanje opasnosti dok je "Čandrajan-3". Fotografije su zabeležene se na suprotnoj strani Meseca, koja nikada nije okrenuta ka Zemlji.

- Ovu kameru koja pomaže u lociranju bezbednog područja za sletanje – bez kamenih gromada ili dubokih rovova – tokom spuštanja je razvio ISRO u SAC-u - rekao je ISRO.

Vikram takođe, nosi rover koji se zove Pragjan, a oba imaju vek trajanja baterije od 14 zemaljskih dana ili jedan lunarni dan.

Podsetimo, Indija je je izvela pravi istorijski podvig – uspešno je spustila modul Vikram blizu južnog pola Meseca. Najmnogoljudnija država sveta postala je prva zemlja koja je osvojila najjužniju tačku Zemljinog satelita, a tek četvrta, posle SAD, Rusije (SSSR) i Kine, koja je spustila letelicu na Mesec.

Atmosfera u kontrolnoj sobi misije Čanrajan-3 u Bangaloru je bila neverovatna, svi se raduju, aplaudiraju, a neki i pevaju. Prisutnima je odmah čestitao i premijer Indije Narendra Modi. 

Letelica Vikram uspešno se spustila na lunarnu površinu, u oblast blizu južnog pola Meseca, saopštila je komanda.

Inače, kako piše Telegraf, plan je i bio da spuštanje počne u 14.15, a očekuje se da bude završeno u 14.34.

Misija Čandrajan-3, koja ima lunarni orbiter, modul za sletanje Vikram i rover, do sada je išla po planu. Letelica je lansirana u Zemljinu orbitu 14. jula, a onda je 5. avgusta uspešno ušla u orbitu Meseca. Modul Vikram se 17. avgusta odvojio od letelice i time započeo lagano spuštanje.

Cilj je da sleti blizu južnog pola Meseca, za koji se veruje da je bogat zaleđenom vodom. Ovaj deo Zemljinog pratioca do sada nije ispitivan, a stručnjaci ga smatraju mnogo negostoljubivijim od oblasti koje su posetile misije drugih zemalja.

Indiji će ovo biti drugi pokušaj spuštanja modula na Mesec. Prvi, tokom misije Čandrajan-2, 2019. godine, nije uspeo. Šef Indijske svemirske istraživačke organizacije (ISRO) Šridhara Paniker Somanat rekao je da su pažljivo proučavali podatke neuspešnog sletanja i izveli simulacije tokom kojih su rešili sve probleme.

Čandrajan-3 je težak 3.900 kilograma i njegova proizvodnja koštala je 75 miliona dolara, a ciljevi misije su meko sletanje modula. Modul za sletanje je nazvan Vikram po osnivaču ISRO, težak je 1.500 kilograma i u sebi ima rover Pragajan, što znači mudrost na sanksritskom, težak 26 kilograma.