NOVA MODERNIZACIJA PANCIRA-S: Ruski PVO sistem bi mogao da dobije 48 mini-raketa protiv bespilotnih letelica (VIDEO)

Male rakete, posebno dizajnirane za opremanje različitih varijanti protivvazdušnog raketnog sistema Pancir-S, trenutno su podvrgnute rigoroznom testiranju na domaćim poligonima.

Ovu informaciju je dopisniku RIA Novosti preneo zvanični predstavnik holdinga Rostek, koji potkrepljuje posvećenost nacije jačanju svojih sposobnosti protivvazdušne odbrane.
Mini-rakete imaju stratešku ulogu u oblasti vojnih angažovanja na „bliskom frontu“, prvenstveno fokusiranih na hvatanje i naknadnu neutralizaciju malih vazdušnih pretnji. Ove pretnje, često u obliku ogromnih rojeva, obuhvataju bespilotne letelice, koje uključuju i jurišne dronove i bespilotne letelice kamikaze, kao i MLRS projektile. Poslednji model ruske protivvazdušne raketne tehnologije svedoči o tome, posebno projektovan za borbu na daljinama do 500 metara.

Prema dobijenim informacijama, složeni raketni kompleks, koji je do sada imao po jednu raketu tipa 9M335/57E6 na svakoj „šini za navođenje“, sada ima kapacitet da primi četiri mini-rakete.

Sistem Pancir-S se može pohvaliti sa dvanaest takvih redovnih vodilica. Shodno tome, u svojoj rekonstruisanoj verziji, Pancir-S ima potencijal da bude naoružan sa impresivnih ukupno četrdeset osam protivvazdušnih raketa. Štaviše, bespilotne letelice nisu samo podložne raketnom naoružanju, već mogu biti i značajno „iskrivljene“ zahvaljujući dvocevnom topovskom sistemu od 30 mm.

Projektil se čvrsto etablirao kao pouzdan i moćan instrument za presretanje širokog spektra vazdušne opreme koju koriste Oružane snage Ukrajine, od aviona do dronova za napad.

Naročito je evoluirao da bi se suprotstavio naprednim projektilima HIMARS i stelt projektilima britansko-francuskog porekla, naime, Storm Shadov. Postoje spekulacije, zasnovane na značajnim dokazima, da bi u bliskoj budućnosti mogao biti naoružan hipersoničnim projektilima presretačima.

O SISTEMU PANCIR-S

Pancir-S je sistem protivvazdušne odbrane ruske proizvodnje dizajniran za zaštitu vojnih i civilnih objekata od raznih vazdušnih pretnji. To je veoma mobilan sistem koji može da radi u svim vremenskim uslovima i može da se primeni za kratko vreme. Sistem je sposoban da gađa ciljeve na dometu do 20 km i na visinama do 15 km.

Sistem Pancir-S je opremljen kombinacijom topova i projektila, što ga čini efikasnim protiv širokog spektra ciljeva, uključujući avione, helikoptere, dronove i krstareće rakete. Topovi sistema imaju brzinu paljbe do 5.000 metaka u minuti, dok njegove rakete imaju domet do 20 km i mogu dostići brzinu do 2,5 maha.

Sistem Pancir-S koristi kombinaciju radarskih i optičkih senzora za otkrivanje i praćenje ciljeva. Radar sistema može da detektuje mete na dometu do 36 km, dok njegovi optički senzori mogu da otkriju ciljeve na dometu do 20 km. Kada je meta otkrivena, računar sistema izračunava njenu putanju i određuje najbolji način da je zahvati.
Sistem Pancir-S je dizajniran da radi u okruženju koje je usredsređeno na mrežu, što znači da se može integrisati sa drugim sistemima protivvazdušne odbrane kako bi obezbedio sveobuhvatnu sposobnost protivvazdušne odbrane. Sistemom se takođe može upravljati na daljinu, što mu omogućava da se koristi u bespilotnom režimu.
 

DRONOVI U RATU

Nažalost, ne postoje pouzdani podaci o tačnom broju dronova koje Ukrajina koristi mesečno protiv ruskih oružanih snaga u ratu u Ukrajini. Ukrajinska vojska je poznata po tome da koristi različite tipove dronova, uključujući modele domaće proizvodnje i one nabavljene iz stranih zemalja. Međutim, tačan broj i učestalost njihove upotrebe ostaju nepoznati.

Vredi napomenuti da je upotreba bespilotnih letelica u savremenom ratu postala sve češća, a Ukrajina nije jedina zemlja koja ih koristi u svojim vojnim operacijama. Dronovi nude brojne prednosti, uključujući mogućnost prikupljanja obaveštajnih podataka, nadzora, pa čak i izvođenja ciljanih udara.

Uprkos nedostatku konkretnih informacija o korišćenju bespilotnih letelica u Ukrajini, jasno je da sukob u Ukrajini i dalje predstavlja složeno i tekuće pitanje. Upotreba bespilotnih letelica samo je jedan aspekt većeg sukoba, koji je uključivao niz vojnih taktika i strategija na obe strane.

BONUS VIDEO - RUSIJA: Kalašnjikov predstavio novu verziju jurišne puške AK-19