U ITALIJI SE DANAS SLAVI FERAGOSTO: Praznik u avgustu koji je dobio ime po imperatoru Avgustu

Proslavu je organizovao da bi narod proslavio odmor posle napornog rada na poljima tokom toplih letnjih meseci. Poreklo izraza Feragosto vezuje se za latinski izraz „feriae Augusti“, odmor u avgustu.

Nekada je praznik imao i religijsku i poljoprivrednu konotaciju, sa prinošenjem žrtava bogovima za proslavu, a u čast cara Avgusta. Postao je aktuelniji sa pojavom hrišćanstva, tako se tokom vekova 15. avgust pretvorio u Dan Velike Gospe odnosno trenutak u kojem je Isusova majka telom i dušom uznesena na nebo.

To je praznik apsolutno samo italijanski, jer su mu koreni u antičkom Rimu i slavi se samo još u San Marinu i u Kantonu Tićino. Feragosto je deo italijanske istorije, kulture i tradicije, a danas je izgubio religijski značaj i postao državni praznik.

U Italiji u danima pred taj praznik mnogi kreću na put, na odmor, traže društvo rodbine, prijatelja i organizuju druženja i proslave, roštiljijade, vatromete, izlete, boravak na otvorenom na selu. Iako seoski turizam cveta u Italiji, najviše ljudi boravi na morskim destinacijama.

Veliki gradovi se prazne, odlaze stanovnici a dolaze turisti za koje je Feragosto postao atrakcija. Organizuju se koncerti širom Apeninskog poluostrva, predstave na letnjim pozornicama, razni zabavni događaji, otvoreni su svi muzeji i značajna mesta italijanske istorije.

Sve držvne ali i najveći broj privatnih institucija, servisnih usluga zatvoreni su kako bi zaposleni uživali u odmoru i prazniku. To je dan u kojem se poziva da se uspori životni ritam svakodnevice i vreme potroši kako ko želi i može.